Ovaj materijal “uči” poput životinja i mogao bi da pomogne u daljem razvoju veštačke inteligencije

Jedinstveni materijal, nikl oksid pokazuje sposobnost učenja o svom okruženju na način koji oponaša najosnovnije sposobnosti učenja kod životinja, navode naučnici.

Više od pola veka, neuronaučnici su proučavali morske puževe da bi razumeli osnovno učenje životinja. Dva osnovna koncepta učenja su navikavanje i senzibilizacija.

Navikavanje nastaje kada se odgovor organizma na ponovljeni stimulans kontinuirano smanjuje. Kada istraživači prvi put dodirnu morskog puža, on se povuče i skupi. Ali što više dodiruju puža, to se on manje skuplja.

Senzibilizacija je ekstremna reakcija organizma na štetan ili neočekivan stimulans. Ako istraživači šokiraju morskog puža blagim elektrošokom, on će se povući i skupiti mnogo “dramatičnije” nego kada je samo dodirnut.

Nikl oksid ima karakteristike koje su izrazito slične ovom ponašanju. Umesto da se skupi kao puž, naučnici su merili promenu električne provodljivosti materijala. Stimulus je, umesto uboda prstom, bio menjanje okruženja nikl oksida između normalnog vazduha i gasovitog vodonika.

Nikl oksid je zanimljiv jer kada ga izložite gasovitom vodoniku, njegova kristalna struktura se suptilno menja i više elektrona postaje dostupno za generisanje električne struje.

Foto: Purdue University photo/Kayla Wiles

U eksperimentu, naučnici su nastavili da menjaju okruženje u kojem se nalazio materijal. Očekivali biste da se električna provodljivost menja u odnosu na izlaganje vodoniku ili vazduhu. Ali baš kao i kod morskih puževa, promena provodljivosti nikl oksida polako je opadala što su je naučnici više stimulisali.

Materijal se navikao na vodonik.

Međutim, kada su materijal izložili jarkoj svetlosti ili ozonu, on je brzo promenio svoju provodljivost - na isti način na koji će puž uvek dramatično reagovati na mali elektrošok.

Zašto je ovo važno?

Sposobnost učenja, pamćenja ili zaboravljanja informacija po potrebi je moćna veština za svaku životinju ili mašinu. Do sada se velika većina istraživanja u oblasti veštačke inteligencije fokusirala na softverski zasnovane pristupe mašinskom učenju, sa daleko manje napora posvećenih proučavanju sposobnosti učenja materijala.

Da bi inteligencija bila kodirana u hardver, naučnicima su potrebni poluprovodnici koji mogu da uče iz prošlih iskustava i da se prilagođavaju dinamičkim okruženjima na fizički način sličan neuronima u mozgu životinja. Novo istraživanje koje pokazuje kako nikl oksid poseduje karakteristike učenja nagoveštava kako bi ovaj ili slični materijali mogli da posluže kao gradivni blokovi za računare budućnosti.

(Telegraf.rs)