Kako NASA uspeva da uzgaja čili papričice u svemiru

Pre nekoliko nedelja, astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) uživali su u veoma posebnoj gozbi gde su jeli takose, ali i sveže paprike uzgajane u orbiti. Ovo su bili prvi cvetni pupoljci koji su uzgajani, ubrani i konzumirani u svemiru, i predstavljaju značajan napredak u uzgajanju biljaka u mikrogravitaciji.

Kako su to uspeli?

Biljke su uzgajane u specijalnom kontejneru na ISS-u pod nazivom “Advanced Planet Habitat” (APH), što je potpuno automatizovani sistem koji istraživači na Zemlji mogu da kontrolišu daljinski. Svakodnevno se prave fotografije biljaka, a istraživači mogu da kontrolišu mnoge aspekte životne sredine, kao što je podešavanje svetla ili temperature u ovom kontejneru.

APH je zatvoreno okruženje. U APH-u dostupan je samo ograničen spektar svetlosti i biljke često ne dobijaju ultraljubičasto svetlo - što uzrokuje tome da paprike često dobijaju sitne “tumore” na donjoj strani listova. Ovo nije bio problem za vrstu paprike (Hatch) koju su oni izabrali, ali može biti problem za druge sorte.

Drugo pitanje je đubrenje. Naučnici su koristili đubrivo koje su na određenim vremenskim intervalima oslobađali u sistemu. Ono što je bilo važno je da su morali da se uvere da imaju pravu mešavinu hranljivih materija koja će trajati 120 dana, koliko je trajao eksperiment. Jer kada se đubrivo potroši, nije bilo načina da se sistemu doda još hranljivih materija.

Iako je tim astronauta imao uređaj poput APH-a u laboratoriji nazad na Zemlji, gde su testirali i simulirali uslove koje biljke zahtevaju, i dalje je bilo izazovno predvideti tačno koji uslovi će biti potrebni čili papričicama da rastu u svemiru.

Pa su tako, na primer, potrebe biljaka za vodom bile su drugačije na Zemlji nego na svemirskoj stanici, što su istraživači uočili gledajući fotografije biljaka dok su rasle.

Čak i nakon svih “podešavanja”, i dalje su postojale razlike u načinu na koji su biljke rasle u mikrogravitaciji. U uslovima Zemljine gravitacije, ova vrsta čili papričica raste pravo u visinu, a cvet i plod vise. U mikrogravitaciji, biljke su imale bujastu morfologiju, više su podsećale na žbun, a rasle su paralelno sa naučnim nosačem, odnosno tacnom u kojoj je zasađeno seme.

Foto: Twitter/@ISS_Research

Ova razlika u obliku biljke takođe nije samo kuriozitet, jer je uticala i na to kako se biljke oprašuju. Jedna od najvećih razlika bila je u tome što su biljke u svemiru bile oko 50 odsto manje od onih na zemlji.

Zašto onda uzgajati čili? Pa za početak, imaju visok sadržaj vitamina C, a biljke su dovoljno izdržljive da rastu čak i u teškim uslovima. Pored nutritivnog aspekta, prepoznatljiva začinjenost čilija je veoma poželjna među astronautima.

Postoji još mnogo pitanja na koja treba dati odgovor o tome kako mikrogravitacija utiče na oprašivanje i plodonošenje, jer smo daleko od potpunog razumevanja kako nedostatak gravitacije utiče na ove složenije biljke. Za sada smo, međutim, korak bliže da to razumemo.

(Telegraf.rs)