Kako je moguće da otisci stopala na Mesecu stoje netaknuti već 52 godine?
Čuvenu rečenicu "Ovo je mali korak za čoveka, a veliki za čovečanstvo!" izgovorio je američki astronaut Nil Armstrong 21. jula 1969. godine, kada je iz lunarnog modula "Igl" zakoračio na mesečevo tle. NASA-ina misija "Apolo 11" time je zauvek ušla u istoriju, a u mesečevoj prašini ostali su otisci Armstrongovih i stopala Edvina Oldrina, i pobodena američka zastava, koji i danas stoje "tamo gore". A kako je moguće da 52. godine kasnije otisci i dalje stoje netaknuti. Odgovor je jednostavniji nego što bi se moglo očekivati: Na Mesecu nema vetra!
(Telegraf.rs/LinkedIn/vjevrosimovic)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Jovan Ktć
Ako nema vetra, kako se onda američka zastava viorila, kao da ga ima?
Podelite komentar
Navigator
Da nije tragično, bilo bi smešno ... Zar postoji ijedan živi stvor, da veruje u ovu bajku ... Andersen je mala maca za ove " nasa " pisce ...
Podelite komentar
Boško
Mogu da razumem da su ljudi zaista verovali u sletanje na Mesec krajem 60-ih. Danas, 2021. uz velike muke najdalje što može da se ode je Zemljina orbita. Potpuno je suludo verovati da nešto što je čovek navodno uradio pre 60 godina danas bude teže i tehnički zahtevnije. Niko nije sleteo na Mesec niti će, makar ne skorije.
Podelite komentar