Da li biste prekopali gradsku deponiju zbog 300 miliona dolara u bitkoinima?

Foto: Unsplash

Iako pokazuje znake blagog pada, najpoznatija kriptovaluta na svetu i dalje se "drži" oko svoje rekordne vrednosti. Trenutno se od jednog bitkoina može inkasirati čak 37.380 dolara.

Preporučujemo

Ovaj uspon izazvao je novu zlatnu groznicu a ujedno i žestoko podigao pritisak brojnim rudarima koji su ili svojevremeno ispraznili svoje novčanike u zamenu za siću ili nepažnjom ostali bez velikog broja bitkoina. Ovi drugi naročito su tragični, a samim tim i zanimljivi.

Prošle nedelje, internetom se pronela nesrećna sudbina Stefana Tomasa, programera iz San Franciska koji je zaboravio lozinku za svoj IronKey HDD na kome je digitalni trag 7.002 bitkoina. Interfejs dozvoljava 10 pokušaja pristupa, a on je nakon bezuspešnih osam digao ruke i odložio uređaj na bezbedno mesto.

Nešto više od 260 miliona dolara (261.734.760, da budemo precizniji) sada čeka da napredak tehnologije iznedri neki metod dekripcije te proklete kombinacije karaktera, prenosi Svet kompjutera.

Bitkoinska groznica drma i jednog Velšanina, i to već duže od sedam godina. Softverski inženjer Džejms Hauels, još je 2009. godine "iskopao" 7.500 bitkoina. Nakon pritužbi tadašnje partnerke (rig je bio preglasan), odličio je da odustane od rudarenja a da opremu rasproda. Od čitave skalamerije zadržao je samo hard disk sa "plenom", koji se 2013. godine greškom (na stolu su bila dva identična) greškom našao u kanti za smeće, a zatim i na lokalnoj deponiji...

Ozbiljniju cenu koja prevazilazi hiljadu dolara,  bitkoin je dostigao tek 2017. godine. Džejms je izgleda bio donekle svestan potencijala ove valute, pa je od 2014. nekoliko puta kontaktirao gradsku upravu sa molbom da mu pomognu da povrati "hard".

Zauzvrat, bio je voljan da se, ukoliko se plen pronađe, velikodušno oduži. Nadležni su odbijali da pomognu. Početkom ove godine, kada je vrednost njegovog skladišta dostigla vrtoglavih 280.350.000 dolara, na adresu gradske uprave stigla je još jedna Džejmsova ponuda, s tim što je ovog puta obećao četvrtinu bogatstva (oko 70 miliona).

Foto: Pixabay

Programer je dodatno motivisan jer je u međuvremenu saznao da je te godine, kada se ratosiljao zlata vrednog uređaja, gradska deponija bila prepuna, pa je đubre zakopavano na drugim lokacijama. Svaka od njih je zavedena i ima sopstveni serijski broj, pa bi, ukoliko bi imao pristup izveštajima, mogao da utvrdi gde se smeće odlagalo te nedelje kada je sređivao svoj sto.

Uprkos njegovoj rešenosti i  primamljivoj ponudi, molba je ostala neuslišena. Troškovi ponovnog iskopavanja deponije, privremenog skladištenja ili transporta hiljada tona otpada isuviše je rizična investicija. Kako su dodali gradski oci, ekološki uticaj ovakvog zahvata takođe ne treba zanemariti. I sve to zbog harda koji "čuči" ispod đubreta već osam godina i za koji je veoma upitno da li bi uopšte radio... ne isplati se.

Firma Chainanalysis procenila je da od postojećih 18,5 miliona bitkoina oko 20 odsto zarobljeno na ove ili slične načine. Naravoučenije: pedantnost je precenjena, nemojte sređivati sto!

(Telegraf.rs)