Bagdadska baterija je predmet koga su arheolozi iskopali na teritoriji nekadašnje Mesopotamije, u jednom selu u blizini Bagdada, 1936. godine. Pažnju svetske javnosti je privukla nekoliko godina kasnije, kada je nekoliko takvih predmeta, direktor Nacionalnog muzeja Iraka Vilhelm Kenig, pronašao u kolekciji muzeja.
On je 1940. godine objavio rad u kome je naveo da je reč o predmetima koji imaju istu funkciju kao i savremene galvanske ćelije, tj. da su služile za prevlačenje srebrnih predmeta zlatom.
Ta teza još uvek nije dokaza, a ukoliko bi se pokazala kao istinita, Bagdadska baterija bi prednjačila otkriću Alesandra Volte, koji je 1800. godine otkrio elektrohemijsku ćeliju, za više od jednog milenijuma!
Bagdadsku bateriju čini 13,5 cenitimetara dugačkih bočica od pečene gline, koje na vrhu imaju rupu prečnika 3 - 4 centimetara, i u sebi sadrži cilindar napravljen od bakarnih listića, u kome se nalazi jedan gvozdeni štapić.
Štapić je na vrhu izolovan od bakra asfaltnim zapušačem, i to tako da se i štapić i cilindar uklapaju u otvor bočice, koji je sferično udubljen. Bakarni cilindar nije nepropustljiv, tako da kada se bočica napuni tečnošću, ona okružuje i gvozdeni štapić.
Pronađena relikvija bila je podložna uticaju vremena i korozije, ali ostalo je prisustvo elektrohemijskog para, što je neke stručnjake dovelo do zaključka da je kao elektrolit korišćen neki kiseli agens, sok od limuna ili grožđa ili sirće.
Autori popularne serije "Razotkrivanje mitova" (MythBusters) su iz nekoliko rekonstrukcijom dobijenih Bagdadskih baterija uspeli da dobiju struju napona od 4 volta.
Kako odgovor na pitanje čemu su takve "batrije" 250 godina pre nove ere mogle da služe, predložena su tri moguća odgovora: galvanizacija (pozlaćivanje), olakšavanje bolova (preko akupunkture), ili kao religijsko iskustvo. Otkriveno je i da redno vezane, ove baterije zaista mogu da pozlate jednu pločicu.
(Telegraf.rs/Wikipedia)
Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ljubiša
Sad još da pronadju i mobilni telefon.
Podelite komentar
Neko
Generalno problem kod onih koji proučavaju istoriju jednostavno nisu svesni da su mnoge stvari tj većina iz prošlosti uništene i da bi trebali pretpostaviti da kad nađu jednu stvar da verovatno da ih je postojala gomila. Takođe i knjige su uništene jer jednostavno ne mogu trajati i ljudi u prošlosti su slabo razmišljali da ćemo mi danas toliko proučavati sve, pa mnoge stvari treba zaključiti logikom. Očigledno istorija i arheologija nisu tako egzaktne nauke kao što se misli, već ima prostora za filozofiranje i treba razmišljati logički i postaviti teorije.
Podelite komentar