Šta mislite, ko je pametniji: mačka ili robot?

Ako delite stan sa psom ili mačkom, pogledajte svog ljubimca pažljivo i videćete šta sve ne znamo o veštačkoj inteligenciji. Možda mislite da vaša mačka ne radi ništa po ceo dan, osim što spava i jede, ali nije baš tako. Ona ume da hoda, trči, skače, jede, oseća strah, razmnožava se i uči svoje mačiće kako da prežive.

Svaka od ovih akcija zahteva procese koji nisu direktno "inteligencija", ali su povezani sa spoznajom i inteligencijom koju sve životinje imaju, od pauka koji plete mrežu do psa vodiča koji pomaže ljudima. Neke životinje čak i komuniciraju sa nama.

Preporučujemo

Mačke i psi se ne ustručavaju da koriste govor tela i da mjauču, laju ili mašu repom da bi dobili ono što žele, piše The Next Web.

Foto: Pixabay.com

Hodanje je komplikovano

Bebi je, na primer, potrebno prosečno godinu dana da nauči kako hoda, demonstrirajući složenost onoga što može izgledati kao "jednostavan" problem. I to govorimo samo o hodanju, a ne o skakanju ili, recimo, igranju fudbala.

Mladunci životinja mnogo brže prohodaju, neki čak i istog dana kada su rođeni.

Jedan od najvećih izazova autonomne robotike upravo i jeste konstruisanje i izrada robota sa dva noge, koji bi mogli uspešno da igraju najpopularniju timsku igru na svetu.

Image by Pexels from Pixabay

Prepoznavanje nije razumevanje

Iako je tačno da neki kompjuteri sada mogu da imenuju sadržaj gotovo bilo koje slike, to ne znači da imaju inteligenciju ili moć saznanja.

Da bi, na primer, AI program mogao da prepozna mačke, trebalo bi prvo da mu bude "pokazano" čak i do milion slika. Kada ih učita, može da izgradi unutrašnju vizuelnu reprezentaciju objekta izračunavanjem prosečne slike.

Sa druge strane, životinje, kada jednom vide čoveka, prepoznaju i sve ostale kao ljude. Na osnovu toga znaju kada treba da priđu, pobegnu, ili da se "pripreme" na to da ih uskoro očekuje hrana.

Image by KatinkavomWolfenmond from Pixabay

Dug put do cilja

Još jedna stvar koju veštačka inteligencija (bar za sada) nema, jeste telo kojim bi mogla da opaža spoljne uticaje.

Nemoguće je da roboti znaju, na primer, kada im preti opasnost od toga da izgore u vatri. Razlog je prost - nikada im se ranije to nije desilo.

Iako je postignut spektakularan napredak u oblasti učenja o veštačkoj inteligenciji, pitanje učitavanja digitalnih simbola u stvarni svet ostaje nerešeno.

Bez rešavanja ovog problema, čeka nas dug put do razvoja veštačke inteligencije koja bi mogla da zameni ljude ili životinje.

(Telegraf.rs/The Next Web/b92)