Šta su to "debeli prsti" zbog kojih svetsko tržište gubi na desetine miliona dolara i zašto ne možemo da ih se rešimo?

U ovom trenutku, 83 odsto pada i povraćaja deonica poznate singapurske firme Jardine Matheson Holdings Ltd. ostavilo je trgovce na berzi u čudu i dilemi da li “debeli prsti” ponovo počinju da prave probleme.

Kada se prašina slegla, iz kompanije su saopštili da ne odustaju od trgovine, insistirajući na tome da ne mogu da krive ni ljudski ni mehanički faktor. Ipak Goldman Sachs i Morgan Stanli odlučili us da otkažu svoje transakcije, ukazujući na to da je ipak negde napravljena greška. Ovo je poslužilo kao podsetnik da čak i najbolje dizajnirani sistemi mogu da se ponašaju neočekivano kada se u njihov rad umeša ljudski faktor.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/AP

Kako biste najbolje razumeli pojam “debeli prsti” zamislite nekog čoveka koji pritiska više dugmića istovremeno jer ima debele prste pa ne može da pritisne samo ono koje mu treba. Postalo je kolokvijalni termin koji se koristi uvek kada se želi da se naglasi da je uzrok neke greške ljudski faktor. Zato je veliki broj finansijskih institucija otkrio da je godinama dolazilo do različitih grešaka pa su neke nule viška tu i tamo pravile veliku razliku.

Često se kasnije otkrije gde se potkrala greška. Nemačka banka AG greškom je deponovala 28 milijarde evra, daleko više nego što je trebala, na neki račun u okviru svakodnevnih aktivnosti. Novac je brzo nakon što je isplaćen i vraćen. Ovakve greške mogu da donesu ogromnu štetu. Tako je neko iz Samsung Securities Co. jednog od najvećih južnokorejskih brokera pokušao da plati radnicima 88 odsto dividende, ali im je greškom dao još 1.000 deonica što je kompaniju koštalo 105 milijardi dolara, a to je 30 puta više od ukupne vrednosti kompanije.

Čak i najbolje opremljeni i sređeni sistemi ne mogu da predvide ljudsku grešku. Direktor finansija u jednoj Nemačkoj firmi istakao je da su greške koje se dešavaju na računarima uzrokovane nekom internom greškom pre nego hakerskim napadom spolja.

Iako postoji na stotine tržišta širom sveta, greške se ne dešavaju toliko često. Trgovci zlatom su u junu 2017. godine doživeli ogroman porast na tržištu u Njujorku kada je trgovanje poraslo na 1.8 miliona unci zlata u jednom minutu, količini koja je veća od količine zlata kojom raspolaže Finska.

Foto: Pixabay

U oktobru 2014. godine neko je obavio više od 40 pogrešnih porudžbina ukupne vrednosti 67,8 milijardi jena na japanskom vanberzalnom tržištu, što je bilo daleko više od švedske ekonomije u to vreme. Pokude za transakciju odnosile su se na kupovinu deonica Toyota Motor Corp-a. Druge greške su se odnosile na Honda Motor; Canon, Sony i Nomura Holding. Poruidžbine su otkazane pre nego su izvršene.

UBS Grupa AG izjavila je da je njena japanska ekspozitura greškom poručila 3 triliona jena od Capcom. Co. To je bilo skoro 100.000 puta više opd nameravane porudžbine, ali je kasnije utvrđeno da je problem zapravo nastao zbog ljudske greške.

(Telegraf.rs/bloomberg.com)