Šta je GPS, a šta A-GPS? Da li se korišćenje navigacije u romingu dodatno naplaćuje?

Pred božićne i novogodišnje praznike, pomažemo vam da razjasnite dileme vezane za korišćenje GPS tehnologije. Jer, većina ispitanih korisnika savremenih mobilnih telefona kao jednu od njihovih najkorisnijih funkcija navodi geopozicioniranje, odnosno mogućnost satelitskog navođenja kroz prostor.

Geopozicioniranje se u najvećoj meri oslanja na GPS tehnologiju kojoj, u zavisnosti od modela telefona, mogu da pomažu i druge srodne tehnologije. Jedna od tih tehnologija je A-GPS.

Preporučujemo

Zašto je i da li je GPS tehnologiji potreban „pomoćnik“? Šta je zapravo A-GPS i kako radi? Da li će korišćenje telefona kao sredstva za navigaciju (dok ste u romingu) povećati vaš mesečni račun? Odgovore na sva ova pitanja pronaći ćete u ovom članku.

Kako bismo materiju učinili jednostavnijom, zanimljivijom i lakšom za razumevanje, izostavićemo neke tehničke detalje i držaćemo se samo suštine. Dakle, ovo neće biti još jedan dosadan tekst pun nepoznatih stručnih termina, već esencija korisnih informacija koje bi trebalo da zna svaki korisnik mobilnog telefona.

Šta je i kako radi GPS?

Foto: AP/Tanjug

GPS (skraćeno od Global Positioning System) je satelitski sistem za precizno određivanje geografske pozicije bilo gde na Zemlji. Koliko precizno? Vrlo precizno, rekli bismo – radijus greške iznosi približno 5 metara, u idealnim uslovima. U trenutku pisanja ovog teksta u GPS sistemu se nalazi 31 satelit, i svi oni oko Zemlje orbitiraju na udaljenosti od oko 20.000km, a sam sistem je u vlasništvu vlade SAD. Iako je inicijalno razvijen za potrebe američke vojske, GPS je danas na usluzi svima nama.

Radi lakšeg razumevanja, sve uređaje koji imaju mogućnost prijema GPS signala, kao što su telefoni, automobilski navigatori i slično, zvaćemo prijemnici.

Prenos informacija između GPS satelita i prijemnika se obavlja radio-vezom. Drugim rečima, za korišćenje GPS-a nije potrebna telefonska ili internet veza.

Da bi uređaj koji koristimo za navigaciju mogao da odredi svoju poziciju, neophodno je da ostvari stabilnu vezu sa minimalno 4 satelita. Iako u teoriji sve deluje vrlo jednostavno, u praksi postoje brojni faktori koji našim telefonima i navigatorima otežavaju prijem GPS signala. U otežanim uslovima preciznost očitavanja pozicije opada, radijus greške raste, a inicijalno povezivanje sa satelitima postaje sporije i na uspostavljanje stabilne veze se čeka duže nego inače.

Neki od faktora koji utiču na kvalitet prijema GPS signala su meteorološki uslovi, blizina visokih zgrada, drugi ometajući signali i slično.

Foto: Pixabay.com

Čak i u idealnim uslovima, može se desiti da prijemnik (telefon, automobilski navigator i sl.) dugo čeka na stabilan i upotrebljiv GPS signal. Ovo se događa jer prijemnik „ne zna“ koji se sateliti baš tog trenutka nalaze na nebu iznad njega.

Činjenica je da mobilne telefone doživljavamo kao uređaje na kojima sve treba da bude instant. Takođe, činjenica je i da su oni konstantno povezani na mrežu mobilnog operatera, a gotovo uvek i na internet. Imajući sve navedeno u vidu, inženjeri su odlučili da mobilnim telefonima olakšaju prijem GPS signala tako što su napravili svojevrsnog pomoćnika, tj. „asistenta“ koji će pomagati GPS tehnologiji u radu. Zato se ovaj asistent i zove A-GPS, što je skraćeno od Assisted GPS.

Šta je i kako radi A-GPS?

Odmah ćemo napomenuti da, za razliku od GPS tehnologije, A-GPS tehnologija ne predstavlja vid direktne veze između telefona i satelita. Zapravo, A-GPS samo pomaže našem telefonu, odnosno, asistira GPS prijemniku da brže ostvari vezu sa satelitima i učini je stabilnijom. Kako? Krenimo redom…

Svaka bazna stanica koja se koristi za emitovanje GSM signala ima svoju jedinstvenu oznaku za identifikaciju, tj. svoje jedinstveno ime. Zahvaljujući ovim oznakama, vaš telefon uvek zna sa koje bazne stanice dobija signal i koje ga bazne stanice okružuju.

U trenutku kada treba da se poveže sa GPS satelitima, telefon će putem interneta kontaktirati A-GPS server i poslati mu informaciju o tome sa koje bazne stanice dobijate signal za mobilnu telefoniju. A-GPS server je zapravo supermoćni računar koji je u stalnoj vezi sa GPS satelitima, a na osnovu informacije koju dobije od vašeg telefona lako će znati koji se od njih nalaze na nebu iznad vas. Zatim će, ponovo posredstvom interneta, A-GPS server vašem telefonu poslati povratnu informaciju na osnovu koje će telefon znati kojim tačno satelitima treba da se „obrati“ i zatraži signal. Na slici ispod možete da vidite ilustrovanu verziju svega do sada navedenog.

Foto: Telegraf.rs

Nakon ovog procesa koji traje svega nekoliko sekundi, prestaje angažovanje internet konekcije odnosno A-GPS servera, a GPS prijemnik koji je ugrađen u telefon nastavlja samostalno da obavlja svoju funkciju, tj. da prima i obrađuje signale koji GPS sateliti šalju.

Dakle, A-GPS tehnologija samo skraćuje vreme koje je GPS prijemniku potrebno za pronalaženje satelita u orbiti, pa ćete na signal čekati svega nekoliko sekundi umesto nekoliko minuta. Drugim rečima, A-GPS tehnologija nije neophodna da biste telefon mogli da koristite za navigaciju. Isto važi i za internet konekciju. Jedino što treba da imate u vidu je da bez internet konekcije nema ni A-GPS tehnologije, a bez A-GPS tehnologije nema ni instant povezivanja sa satelitima. U tom slučaju, moraćete da sačekate nekoliko minuta, nakon čega ćete najnormalnije moći da koristite sve blagodeti GPS satelitskog sistema.

Podešavanje telefona za korišćenje A-GPS tehnologije

Iako korišćenje A-GPS tehnologije nije neophodno da bi vaš telefon mogao da radi kao navigator, ne može se reći da ona nije korisna. Naprotiv, sigurni smo da bi čekanje od nekoliko minuta na GPS signal za većinu nas bilo vrlo iritantno. S tim u vezi, toplo vam preporučujemo da na svom telefonu aktivirate i A-GPS, pogotovo ako u okviru tarifnog paketa imate internet saobraćaj uključen u mesečnu cenu.

Jedan od telefona koji pored ugrađenog GPS prijemnika imaju i podršku za AGPS je i veoma popularni TESLA Smartphone 9.1 Lite koji ćemo koristiti i u ovom primeru. U zavisnosti od modela vašeg telefona, kompletan proces se može neznatno razlikovati, ali verujemo da ćete se lako snaći.

Pre svega, uđite u meni za podešavanje (Settings), a zatim potražite opciju po imenu Location.

Foto: Telegraf.rs

Imajte u vidu da opcija Location mora da bude uključena kako biste uopšte mogli da koristite bilo koju tehnologiju za geopozicioniranje, uključujući GPS i A-GPS. Ukoliko opacija Location nije aktivirana, aktivirajte je postavljanjem „prekidača“ u On položaj, kao što je prikazano na slici ispod, a zatim tapnite na opciju Mode.

Foto: Telegraf.rs

Sada ćete na ekranu svog telefona videti tri opcije koje određuju način geopozicioniranja:Sada ćete na ekranu svog telefona videti tri opcije koje određuju način geopozicioniranja:

⦁ High accuracy – ova opcija uključuje sve raspoložive tehnologije za geopozicioniranje, tj. istovremeno koristi GPS satelite i mobilnu mrežu odnosno A-GPS, zbog čega nudi najveću preciznost.

⦁ Battery saving – ova opcija koristi samo mobilnu i/ili Wi-Fi mrežu, odnosno isključuje GPS prijemnik u potpunosti, čime se postiže znatna ušteda baterije, ali i radikalno smanjuje preciznost. Korisna je npr. kada želite da na društvenim mrežama označite u kom gradu se nalazite. Ipak teško je promašiti ceo grad, nije reč baš o tolikoj nepreciznosti. 😊

⦁ Device only – ova opcija će držati aktivnim samo GPS prijemnik. Dakle, njom se isključuju A-GPS i slične tehnologije koje angažuju internet konekciju, u slučaju da iz nekog razloga ne želite da ih koristite.Iz svega navedenog, jasno je da jedino High accuracy opcija nudi sve što nam je potrebno i istovremeno uključuje A-GPS tehnologiju. Dakle, izaberite High accuracy i time ćete svoj telefon podesiti da istovremeno koristi i GPS i A-GPS.

Foto: Telegraf.rs

Ostaje samo da damo odgovor na još jedno pitanje: Da li se korišćenje navigacije u romingu naplaćuje?

Sve o čemu smo do sada pisali se odnosi na GPS i A-GPS tehnologije. Iako ove tehnologije jesu neophodne za navigaciju, one nisu dovoljne da bi vaš telefon znao kojim putem treba da vas vodi.

Naime, vašem telefonu, kao i automobilskom navigatoru je (pored satelitskog signala) neophodna i mapa putne infrastrukture za zemlje kroz koje putujete. Drugim rečima, GPS sateliti telefonu ili automobilskom navigatoru samo saopštavaju aktuelne informacije o geografskoj širini, geografskoj dužini i nadmorskoj visini, ali sateliti nemaju informacije o putnim pravcima, ograničenjima brzine i slično. Te informacije ima aplikacija koju koristite za navođenje, koja zapravo i jeste vaš navigator.

Postoje dve vrste aplikacija za navigaciju: offline i online aplikacije. Objasnićemo obe vrste, čime ćemo istovremeno dati i konačan odgovor na pitanje da li se korišćenje navigacije u romingu naplaćuje.

Kod offline aplikacija za navigaciju, mape se čuvaju u internoj memoriji telefona, tako da su uvek dostupne aplikaciji, čak i kada telefon nije povezan sa internetom. Neke od najpoznatijih offline aplikacija za navigaciju su: Sygic, CoPilot, HERE WeGo i iGO.

Druga vrsta aplikacija za navigaciju su takozvane online aplikacije. One nemaju sposobnost da mape čuvaju u memoriji telefona već ih u realnom vremenu dinamički preuzimaju sa interneta. Dakle, dok putujete, online aplikacija će periodično i parcijalno preuzimati digitalne mape okruženja, prateći vašu rutu.

Iako se na prvi pogled možda ne čini tako, online aplikacije za navigaciju imaju svojih prednosti. Na primer, one uvek koriste najnovije dostupne mape sa najsvežijim informacijama o putnim mrežama, dok mape koje je ofline aplikacija zabeležila u memoriju mogu vremenom da zastare ukoliko ih ne ažurirate.

Još jedna od prednosti je i to što online aplikacije koriste znatno manje prostora u internoj memoriji vašeg telefona. Najpoznatija online aplikacija za navigaciju je čuvena Google Maps koja je fabrički instalirana na sve TESLA telefone koji koriste Android operativni sistem.

Za kraj ćemo dodati i to da HERE WeGo aplikacija koju smo naveli kao primer offline aplikacije, ima i mogućnost rada u online režimu. Takođe, Google Maps aplikacija, iako je online tipa, može u memoriji telefona da čuva mape manjih geografskih površina kao što je npr. grad veličine Beograda, ali ne više od toga.

(Telegraf.rs/Bojan Milojković/PR)