VESELIN JEVROSIMOVIĆ: Ekonomija podataka
Većina ljudi, čak i kada poznaju sve mehanizme funkcionisanja internet marketinga, dobrovoljno pristaje na ovakvo stanje, iz prostog razloga što zauzvrat dobija besplatne usluge poput elektronske pošte, pretraživača, društvenih mreža, poslovnih alata i slično.
Ne razlikuju se mnogo ni nove platforme koje povezuju ljude kojima trebaju određene usluge (prevoz, prenoćište, dizajn, softver ili ekspertiza neke vrste) sa onima koji te usluge mogu da pruže. Opet je suština uspeha servisa u posedovanju i analizi podataka o potencijalnim korisnicima.
Mnogi stručnjaci, međutim, smatraju da ovakav odnos šire publike i velikih kompanija nije pravedan i da je teško održiv na duži period, pogotovo zbog toga što neke od kompanija, samim tim što su prve u nekoj oblasti, imaju povlašćeni položaj i postaju monopolisti, čak i kada je tehnologija na kojoj baziraju svoje uspehe javno dobro.
Zbog toga bi trebalo reorganizovati način na koji stvari funkcionišu u sajber svetu i korisnicima pružiti priliku da imaju mnogo više koristi od toga što "prodaju" lične informacije.
Postoje različite ideje kako bi "ekonomija podataka" mogla da izgleda u budućnosti.
Malo je verovatno da će ljudi zaista moći da prodaju svoje lične podatke, pogotovo zbog toga što informacije nisu potrošna roba i teško bi bilo odrediti njihovu nominalnu vrednost.
Zbog toga ima onih koji smatraju da bi sve lične informacije treba da postanu javno dobro i svima dostupne kako bismo izbegli monopolski položaj velikih igrača. Sa druge strane, ljudi bi trebalo da imaju kontrolu nad privatnom svojinom, što uključuje i podatke.
Postoji, međutim, nešto u ekonomiji podataka što je mnogo vrednije. O tome ću pisati sledeći put.
(Telegraf.rs/Informer)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.