Zakerberg je ovoj braći ukrao ideju za Facebook: Mislio je da će ih uništiti, a oni su sada milijarderi!

Braća Tajler i Kameron Vinklevos studirali su zajedno sa Markom Zakerbergom kojeg su kasnije optužili da im je on ukrao ideju za Facebook. Međutim, oni su danas prvi milijarderi zahvaljujući bitcoinima i Zakerbergovoj krađi.

Najveća pljačka na Balkanu: Ukradeni bitcoini vredni 66 miliona dolara!

Preporučujemo

Blizanci su tužili Zakerberga da im je ukrao ideju, nakon čega su dobili deonice Facebooka vredne 65 miliona dolara. 

Čitava priča počela je kada su braća, u saradnji s kolegom Divjom Narendrom, osmislila društvenu mrežu HarvardConnection, kasnije preimenovanu u ConnectU. Korisnici je trebalo da imaju mogućnosti koje danas povezujemo s Facebookom.

Mogli su da prave profile gde su objavljivali fotografije, pisali šta se novo događa u njihovom životu, a mogli su i da šalju zahteve za povezivanje sa drugim korisnicima.

Printskrin: Facebook/Mark Zuckerberg

Tajne Zakerbergove poruke

Imali su problema s programiranjem i obratili su se Zakerbergu, već tada poznatom programeru. Negde u novembru 2003. godine su Zakerbergu poverili tajne lozinke za pristup stranici, a on im je obećao da će im pomoći u zamenu za udeo u zaradi. Nedugo nakon toga je Zakerberg počeo sa zavlačenjem.

Jedan dan nisu mogli da ga dobiju jer je do kasno radio na nekom projektu za fakultet, pa je imao privatnih obaveza, pa je opet imao jako puno posla. 4. februara 2004. godine je pustio u pogon facebook.com i ostatak je, kako bi se reklo, istorija.

U međuvremenu su procurele i neke tajne poruke između Zakerberga i neimenovanog prijatelja gde Mark piše kako će se ponašati prema blizancima.  "Jesi odlučio šta ćeš uraditi sa stranicama?", pitao je taj prijatelj. "Jesam. Totalno ću ih sje*ati", odgovorio je Zakerberg.

Vinklevosi su pokušavali na sve načine da zaustave rast Facebooka, pokušavali su brojnim tužbama, ali dobili su "tek" 65 miliona dolara.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy, pixabay.com

Imaju 100.000 bitcoina

Braća su zatim uložila 11 miliona dolara dobijenih prodajom deonica u bitcoine, kriptovalutu koja ovih dana probija sve rekorde vrednosti. Tačnije, kupili su oko 100.000 bitcoina po tadašnjoj ceni od 120 dolara. Danas bitcoini vrede gotovo 12.000 dolara. Bitcoin, kao valuta, teško je iskoristiv i tek retke prodavnice smatraju bitcoin legitimnim sredstvom plaćanja. Naravno, pseudoanonimnost bitcoina i ostalih sličnih kriptovaluta omogućila je tržišta drogom i prodaju ostalih ilegalnih predmeta ili usluga putem interneta.

Ali vratimo se malo u istoriju.

Bitcoin je nastao kao zanimljiv eksperiment misterioznog Satošija Nakamota koji se nikad nije pojavio u javnosti. Njega je zanimalo je li moguće imati decentralizovanu valutu, valutu koju svako može da stvara i koju svako može da razmenjuje bez potrebe za visokim naknadama. Gledano isključivo prema vrednosti bitcoina, možemo reći da je eksperiment uspeo. Međutim, gotovo svi postulati takve valute su pali u vodu.

Foto: pixabay.com

Bitcoin nije decentralizovan zato što većinu transakcija beleži i dodaje u nove blokove šačica kompanija iz Kine. Nije jeftin zato što procenjena cena jedne transakcije iznosi nekoliko desetina dolara. A nije ni brz zato što čitava mreža može da beleži tek sedam transakcija u sekundi (tps) dok Visa prosečno procesuira oko 1.500 tps, a teoretski maksimum im je oko 50.000. Usprkos svim pobrojanim problemima, cena bitcoina iz dana u dan raste i gotovo niko ne zna zašto.

Sigurno nije zato što sve više ljudi troši svoje bitcoine jer, prema svim dostupnim podacima, broj transakcija stagnira još od proleća ove godine. 

(Telegraf.rs)