Rus koji traga za vanzemaljcima, druži se sa Zakerbergom i ima milijarde: Sada je i jedan od 100 NAJVEĆIH UMOVA sveta
Ruski naučnik i finansijer, Jurij Milner, 2009. godine kupio je 2,5% Facebooka zbog čega je Silicijumska dolina bila iznenađena. Pored Facebooka, Milner je kupovao i velike udele u Twitteru, Zynga-i i Groupon-u.
Šest godina kasnije Milnerove smele investicije u Silicijumskoj dolini i Kini (Alibaba i JD.com) su se isplatile.
Prvih 200 miliona dolara koje je uložio u Facebook pretvorilo se u četiri milijarde dobiti za njegov fond, DST global grupu. Pet milijardi koje je uložio u prvih pet godina fonda dovelo je do 19 milijardi dolara u gotovini.
Milner je danas deo establišmenta Silicijumske doline. Godinama je prijatelj sa Markom Zakerbergom, sa kojim je zajedno pokrenuo godišnje Nagrade za revolucionarno otkriće za naučnike, pored Milnerovog projekta potrage za vanzemaljskim civilizacijama.
Forbs ga je prvo klasifikovao kao milijardera, 2011, da bi prošle nedelje ušao u 100 najvećih živih poslovnih umova na listi časopisa.
Rusko poreklo bivšeg fizičara sada je zadobilo novu važnost, dok je u toku istraga o navodnoj umešanosti Rusije u američke predsedničke izbore 2016.
Karijeru investitora započeo je u rodnoj Rusiji
- Većinu života sam proveo u Rusiji i tamo sam i započeo svoju internet avanturu. Inspirisan istraživanjem Meri Miker iz 1999, uložio sam većinu svog kapitala, 750.000 dolara u osnivanje internet kompanije Mail.ru grupe, koja je 2010. bila najveća inicijalna javna ponuda u Evropi – kaže Milner.
Na početku su kompaniju finansirali američki investitori, prijatelji i porodica. U 2001. izgubljeno je 97% vrednosti kompanije, međutim Mail.ru je preživela uz rezanje troškova za 80% u sledećih nekoliko godina, uključujući smanjenje Milnerove plate na 1 dolar. Do 2006. kompanija je ponovo stala na noge i privukla velike svetske investitore, Tajger i Naspers, potom Goldman Sachs 2008, uoči finansijske krize.
U firmu je ulagao i Ališer Usmanov, ruski magnat uzbekistanskog porekla i internet ulagač, a tu je i kineski investitor “Tensent”.
Znao je da će Facebook monetizovati posao
Milner objašnjava da je imao mnogo pokazatelja da će Facebook monetizovati svoj posao.
- Kad Mark Andersen, koji je tad bio u upravi Facebooka, priča ovu priču, on kaže da smo imali veliki spisak podataka o mnogim društvenim mrežama širom sveta. Imali smo mnogo dokaza da će Facebook moći da monetizuje svoj posao, u vreme kad većina preduzetnika u Silicijumskoj dolini nije imala pristup takvim podacima. Naoružani tom mudrošću i putem predstavljanja od strane Goldman Sachsa, uspeli smo da ubedimo Zakerberga da je naš novac “pametan”. Ali nije bilo dovoljno ubediti Zakerberga. Nije bilo lako ni meni ni njemu zajedno da ubedimo naše uprave, Facebookovu da prihvati investiciju iz Rusije, a našu da odobri investiciju van našeg “prirodnog geografskog fokusa”. Stvarno je pomoglo to što nismo tražiti fotelju u upravi i što smo čak prepisali naša glasačka prava na Zakerberga, koji je poslao snažnu poruku da ne tražimo bilo kakav uticaj nad Facebookovim operacijama. Počeli smo da investiramo u Facebook 2009. i nastavili tokom 2011. – kaže Milner.
On navodi da je pre inicijalne javne ponude DST grupa imala 5,5% Facebooka. Milner je takođe istakao da DST više ne investira u Facebook.
- Rešili smo se našeg uloga 2012-2013. – rekao je Milner.
Kako su investicije DST grupe postajale sve globalnije – uključujući SAD, Aziju, Evropu i Južnu Ameriku – Milner kaže da je bilo prirodno da privuku investitore iz tih delova sveta.
- Kako DST grupa nikad nije investirala u Rusiju, bilo je logično da za početak DST globala III nismo imali nijednog ruskog investitora – objašnjava Milner razloge zbog kojih se okrenuo od ruskih izvora finansiranja.
DST global je, ipak, imao ruskih investicija.
Investicija u Twitter
- Kad je DST global investirao u Twitter u maju 2010, VTB banka, koja je u većinskom vlasništvu ruske države, učestvovala je u ko-investiciji. DST je napustio svoju poziciju u Twitteru, uključujući ko-investiciju VTB banke, u maju 2014. – naveo je Milner.
Druga – i kako Milner tvrdi poslednja investicija VTB banke, dogodila se u junu 2011, kad je DST grupa investirala u kinesku kompaniju JD.com. VTB banka je tada ponovo bila koinvestitor. Ovu poziciju DST je napustio u potpunosti do marta 2015.
Iako je VTB banka bila jedna od ruskih organizacija na listi sankcija 2014, to nije uticalo na ovu ko-investiciju.
- Utvrđeno je da specifične “sektorne sankcije” nametnute VTB banci ne ograničavaju DST global u posedovanju i lišavanju njenih pozicija u JD.com ko-investiciji – ističe Milner.
Tvrdi da nikada nije radio za rusku vladu
- Moja jedina umešanost je bila kad sam od 2009-2011. služio kao član Predsedničke komisije za inovacije, koju je oformio predsednik Dmitrij Medvedev – istakao je Milner.
On kaže da se na toj poziciji našao kao predsednik jedne od najvećih tehnoloških kompanija u Rusiji (Mail.ru) i da su ga tamo gledali kao na “čoveka za tehnologiju”.
- Savetovao sam vladu o projektu zvanom e-vlada. Istraživali smo informacije širom sveta da vidimo kako druge vlade rade na području stavljanja podataka u “oblak” i obezbeđivanju e-usluga – naveo je Milner, dodajući da je najčešće sarađivao sa ekonomskim sektorima vlade, poput ministra ekonomije.
Milner je istakao da je tu dolazio jednom u dva meseca i da nije osoblje. On kaže da poslednje 3-4 godine nije bio u Rusiji.
- Preselio sam čitavu porodicu u Kaliforniju, uključujući roditelje, ali je moj otac umro pre tri godine. DST grupa nije investirala u Rusiju od osnivanja 2009. – tvrdi Milner.
On objašnjava da je u startap “Kadre” Džareda Kušnera, investitora i savetnika predsednika SAD Donalda Trampa, investirao čisto na osnovu poslovnih parametara.
- Investicija je bila manja od million dolara, kao deo od ukupno 50 miliona koliko je skupljano u fond. Nisam učestvovao u drugim prikupljanjima fodova “Kadrea”, niti sam investirao u druge poslove porodice Kušner – tvrdi Milner, dodajući da nema nikakvih drugih veza sa Kušnerovima.
Milner je istakao da ga je otac još u Rusiji savetovao da se drži dalje od politike. On kaže da se od tada drži tog principa.
Kako je naveo Forbs, DST global je od 2009. investirao u internet sektor 7 milijardi, koje su otišle u više od 30 kompanija, uglavnom u potrošački internet prostor.
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.