Sonda Cassini zakucala se u Saturn: Letelica koja je otkrila okean u svemiru završila svoje putovanje od 13 godina (FOTO) (VIDEO)
Cassini, prva svemirska letelica koja je bila u orbiti oko Saturna, izgubila je kontakt sa Zemljom u 13:55:46 časova, ubrzo nakon što je ušla u atmosferu divovske plinovite planete brzinom od 113.000 kilometara na sat
Sonda Cassini američke svemirske agencije NASA-e završila je u petak 13-godišnju misiju na Saturnu ulaskom u atmosferu planete i padom na njegovu površinu šaljući podatke sa šeste planete Sunčevog sistema gotovo do poslednjeg trenutka u kojemu se zapalila i raspala prolaskom kroz atmosferu poput meteora.
OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Od čega se sastoji kiša koja pada na Saturnu i Jupiteru?
Cassini, prva svemirska letelica koja je bila u orbiti oko Saturna, izgubila je kontakt sa Zemljom u 13:55:46 časova, ubrzo nakon što je ušla u atmosferu divovske plinovite planete brzinom od 113.000 kilometara na sat. Podacima je trebalo 83 minuta da stignu do NASA-inih antena u Kanberi u Australiji.
- Čestitam vam svima. Ovo je bila neverovatna misija, neverovatna letelica i vi ste neverovatan tim. Proglašavam kraj misije - kazao je Erl Maize, projekt menadžer za Cassini u NASA-inom centru u Pasadeni u Kaliforniji u kojemu su naučnici pratili poslednje sate Cassinija.
Poslednje što su naučnici od Cassinija očekivali bili su podaci o gornjim slojevima atmosfere Saturna, a poslednje fotografije trebalo je da budu praznine u prstenovima izazvane malim mesecima.
Cassinijev pad označio je kraj misije koja je pružila naučnicima direktan uvid u šestu planetu Sunčevog sistema. Među otkrićima su godišnja doba na Saturnu, heksagonalni obrazac na severnom polu i mesec Titan koji nalikuje praiskonskoj Zemlji.
Cassini je otkrio i okean na mesecu Enceladusu i ledene izdanke koji vire s površine. Enceladus je izazvao nade kod onih koji tragaju za životom kada su otkriveni znakovi hidrotermalne aktivnosti kompatibilne sa životom.
Letelica je poslala 450.000 slika i 635 gigabajta podataka od početka istraživanja Saturna i njegova 62 poznata meseca u julu 2004. godine.
Cassini je zajednički projekt NASA-e, Evropske svemirske agencije i Italijanske svemirske agencije.
Nakon što je postalo očigledno da Cassini ostaje bez goriva, NASA je odlučila da ga sruši na Saturn kako bi izbegla mogućnost da se letelica sudari i kontaminira Titan, Enceladus ili neki drugi mesec na kojem možda ima mogućnosti razvoja života mikroba.
U gotovo 300 krugova oko divovske plinovite planete sonda je otkrila tekući metan na Titanu, slanu vodu na zaleđenom Enceladeu, na kojemu su otkriveni i znakovi hidrotermalne aktivnosti kompatibilne sa životom.
U dalekoj budućnosti Saturn bi mogao, veruje Oberg, osigurati izvore vode za projekte kojima se modifikuje klima na planetama poput Marsa omogućavajući bolje uslove za ljude na tim planetama.
- Vodu oko Saturna najlakše je transportovati od bilo kojih drugih izvora vode u Sunčevom sistemu - kaže on.
Čitava Cassini-Huygen misija koštala je 3,26 milijarde dolara, od čega je SAD finansirao 2,6 milijarde, ESA 500 milijuna dolara i Ialijanska svemirska agencija 160 milijuna dolara.
Pogledajte video:
(Telegraf.rs / Hina)
Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Ccc
Svaka čast za nauku .Ovakve vesti su osvezenje za mozak.
Podelite komentar
Francuz
Zakucala? Svasta, Valjda "oborena" je na Saturn!
Podelite komentar