Assassin's Creed Shadows: Konačno u feudalnom Japanu, ali da li ispunjava očekivanja?

Nakon skoro 20 godina i gomile naslova, popularna franšiza o ubicama iz senke nas konačno vodi u feudalni Japan. Assassin's Creed Shadows donosi svet šinobija i samuraja koji smo dugo čekali, a dvojac glavnih likova koji dele scenu uspeva da ponese igru kroz sve njene uspone i padove.

Igra prati dva glavna lika koja ne mogu biti različitija - Naoe, mladu šinobi ratnicu iz klana Iga, i Jasukea, impresivnog samuraja s jedinstvenom pričom. Hemija između njih je možda i najbolji deo igre, jer se njihovi različiti pogledi na svet sjajno nadopunjuju.

Naoe je tiha, promišljena i smrtonosna iz senke, dok je Jasuke snažan, direktan i spreman za otvoreni sukob. Njihovi dijalozi i zajednički momenti deluju prirodno, a razvoj njihovog odnosa kroz igru motiviše igrača da ide dalje. Ipak, kao pojedinačni likovi, nisu toliko upečatljivi kao neki raniji protagonisti serijala poput Ecija ili Edvarda, ali zajedno funkcionišu iznenađujuće dobro.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Sporedni likovi su nažalost dosta zaboravni. Nakon što sam prešao igru, teško da bih mogao da imenujem više od tri sporedna lika koje sam posebno zapamtio. Ovo je veliki propust, jer Assassin's Creed igre oduvek su dobijale dubinu kroz bogate sporedne priče i likove.

Priča koja pleni, ali ne iznenađuje

Priča Shadows je solidan napredak u odnosu na Mirage, ali i dalje nije na nivou najboljih naslova franšize. Glavni zaplet je zanimljiv i drži pažnju, prateći Naoe i Jasukea u njihovom sukobu sa tajnim društvom Šinbakufu koje želi da uvuče Japan u haos.

Narativ je organizovan u regionalne celine, što podseća na pristup iz Valhalla, ali ovde je bolje izvedeno. Likovi iz jednog područja se pojavljuju i kasnije, a celine deluju povezanije. Tempo je značajno bolji nego u prethodnim naslovima, sa manje besmislenih zadataka između glavnih misija. Ipak, i dalje ima dosta "idi tamo, uradi ovo" momenata koji mogu biti zamorni.

Emotivni aspekt priče ostaje nedovoljno razvijen, što je šteta jer postoji dosta potencijala u odnosu glavnih likova i njihovim individualnim traumama. Više razvijenih ličnih momenata između njih bi značajno doprinelo ukupnom doživljaju.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Feudalni Japan koji oduševljava

Ako Shadows u nečemu zaista briljira, to je u svom prikazu feudalnog Japana iz Sengoku perioda. Vizuelno, igra je jednostavno očaravajuća. Svet je podeljen na devet provincija, a svaka donosi svoje jedinstvene pejzaže i ambijent. Od gusto naseljenih gradova do mirnih seoskih područja i impresivnih zamkova, okruženje je uvek zadivljujuće.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Sistem godišnjih doba drastično menja svet oko vas, što stvara osećaj živog okruženja koje se razvija s vremenom. Videti isto selo u procvatu trešnjinog cveta tokom proleća, pa kasnije prekriveno snegom u zimskim mesecima stvara utisak živog sveta koji se menja i evoluira. Ovo nije samo vizuelni element - godišnja doba utiču i na gameplay, otvarajući nove puteve i taktičke mogućnosti.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Istorijski značajne ličnosti poput Ode Nobunage su vešto integrisane u priču, a igra dobro predstavlja turbulentno vreme ujedinjenja Japana. Za ljubitelje japanske istorije i kulture, ovo je vrhunski doživljaj, iako ne previše dublji od standardnih prikaza tog perioda u popularnoj kulturi.

Sistem borbe i šunjanja - dve strane istog novčića

Najuočljivija razlika u odnosu na prethodne naslove je dualni sistem likova. Naoe i Jasuke se igraju potpuno različito, što donosi svežinu ali i određene probleme u balansiranju.

Naoe je utelovljenje klasičnog assassin iskustva - brza, smrtonosna iz senke, i sposobna da se penje praktično svuda. Njene sposobnosti šunjanja su najbolje u serijalu još od vremena Unity - može da se šunja kroz visoku travu, da se kreće puzeći, koristi kukice za brzo penjanje, i izvodi dvostruka ubistva iz senke. Sistem skrivanja je unapređen svetlosnim efektima - u tamnim delovima je teže biti otkriven, a Naoe može da gasi baklje i lampe kako bi stvorila nove senke.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Jasuke je potpuna suprotnost - težak, snažan i najbolji u direktnom sukobu. On ne može da se penje tako dobro niti da se efikasno šunja, ali je njegova borba zaista impresivna. Može da koristi raznovrsno oružje koje menja dinamiku borbe, od velikih mačeva do naginata i kanabo palica, a njegovi udarci doslovno tresu zemlju. Ipak, igrajući kao Jasuke često sam osećao da gubim deo onoga što čini Assassin's Creed posebnim - slobodnu vertikalnu navigaciju i kreativne pristupe misijama.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Borba generalno je postala znatno izazovnija, što je osvežavajuće. Neprijatelji su agresivniji i bolje sarađuju u grupama. Moraju se pažljivo parirati udarci i čekati pravi trenutak za napad. Sa Naoe, veliki broj protivnika predstavlja ozbiljan problem, dok Jasuke može da se nosi sa većim grupama, ali mu nedostaju opcije koje njegov šinobi partner ima.

Najzanimljiviji deo igre je kada misije kombinuju talente oba lika, dajući vam izbor kada i kog koristiti. U tim trenucima stvarno osećate kako njihove različite sposobnosti stvaraju savršenu celinu - Naoe može da očisti perimetar i eliminiše strelce, dok Jasuke ulazi na glavna vrata i izaziva haos.

Svet vredan istraživanja, sa par loših strana

Shadows radi nešto zaista pametno sa svojom mapom - umesto stotina ikonica koje vas bombarduju gde god pogledate, sistem je pojednostavljen. Kada se popnete na visoku tačku (standardni Assassin's Creed element), vidite samo nagoveštaje lokacija koje vredi istražiti, bez previše detalja. Ovo vas ohrabruje da stvarno istražujete svet umesto da samo pratite markere.

Ovo je dovelo do toga da sam prvi put nakon dugo vremena zaista želeo da jašem kroz predele i otkrivam stvari iz čiste radoznalosti, bez osećaja da sam primoran da "očistim mapu" od ikonica. Kada naiđete na nešto zanimljivo, to deluje kao pravo otkriće a ne samo još jedna stavka sa liste.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Ipak, jedna stvar koja me je posebno nervirala jeste implementacija nečega što liči na battle pass sistem. Po mapi su rasute svetleće kockice koje narušavaju istorijski ambijent igre. Postoje i posebne misije vezane za ovu mehaniku. Ovo deluje toliko van mesta u igri smeštenom u feudalni Japan da me je konstantno izbacivalo iz imerzije. Osećao sam se kao da igram dve igre istovremeno - jednu istorijsku avanturu i jednu modernu igru sa mikrotransakcijama.

Baza operacija i skauting sistem

Hideout (skrovište) u Shadows donosi mnogo više od prostora za odmor između misija. Ova iteracija ličnog uporišta, slična Ravenstorpu iz Valhalla, funkcioniše kao potpuni operativni centar iz kojeg Naoe i Jasuke planiraju svoje akcije protiv tajnog društva Šinbakufu.

Nakon prikupljanja minerala, drveta i drugih resursa širom Japana, ove sirovine možete koristiti za izgradnju i nadogradnju raznih objekata u vašem skrovištu. Svaka zgrada donosi jedinstvene prednosti koje direktno utiču na vaš stil igre. Od kovačnice gde unapređujete opremu i oružje, do dođoa gde možete uvežbavati nove veštine, svaka struktura ima svoju svrhu.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Ono što posebno izdvaja Shadows je revolucionarni sistem skautinga. Skauti koje regrutujete tokom igre postaju vaše oči i uši širom Japana. Umesto klasične maglovite mape koja se postepeno otkriva samo vašim kretanjem, možete slati skaute da istraže određene oblasti. Koristeći tablu za ciljeve, možete usmeriti skauta na određenu oblast i dobiti informacije o skrivenim lokacijama, neprijateljima i potencijalnim metama.

Međutim, ovo nije sistem bez rizika - skauti su ograničen resurs koji se sporo obnavlja. Svako slanje skauta košta vas jednog pripadnika vašeg tima, a oni se ne regenerišu automatski. Potrebno je kompletirati određene zadatke ili nadograditi odgovarajuće zgrade u vašoj bazi da biste dobili nove skaute. Ovo stvara zanimljivu dinamiku gde morate pažljivo odlučiti gde i kada koristiti ovu vrednu prednost.

Sistem kompanjona je implementiran kroz Ligu - grupu specijalista koje možete regrutovati tokom svojih avantura. Svaki član Lige dolazi sa jedinstvenim veštinama i sposobnostima koje možete prizvati u borbi ili tokom šunjanja. Od monaha koji može ošamutiti grupe neprijatelja, do strelca koji eliminiše udaljene mete, izbor saveznika značajno utiče na vaš taktički pristup.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Posebno korisna funkcija je mogućnost da pozovete pomoć člana Lige pritiskom jednog dugmeta kada stvari postanu teške. Ovo je spasilo moju Naoe bezbroj puta kada bi me okružila velika grupa neprijatelja, omogućavajući mi da prizovem samuraja člana Lige koji bi momentalno eliminisao nekoliko protivnika i dao mi šansu da pobegnem.

Nadogradnja baze nije samo kozmetička - ona direktno utiče na vaše šanse za uspeh. Svaki uloženi resurs se višestruko vraća kroz nove sposobnosti i pogodnosti. Ipak, ono što je izvanredno je da igra ne insistira da provodite sate mikromenadžmentom ovog aspekta. Možete izgraditi samo ono što vam je najpotrebnije i još uvek biti uspešni.

Dodatni sloj strategije dolazi kroz sistem sezona koji utiče i na vašu bazu. U zimskim mesecima, određeni resursi postaju ređi, a vaša baza zahteva više održavanja. Planiranje unapred i sakupljanje resursa u plodnijim sezonama postaje važan aspekt dugoročnog uspeha.

Ono što me je posebno iznenadilo je kako je sistem baze suptilno integrisan u narativ. Dok nadograđujete objekte, otključavate nove dijaloge sa članovima Lige i drugim stanovnicima, omogućavajući dodatni razvoj likova koji inače ne bi imali mnogo vremena u glavnoj priči.

Tehnički aspekti koji impresioniraju

Za igru ove veličine, Shadows je iznenađujuće poliran. Tokom desetina sati igranja, naišao sam na vrlo malo bagova što je pohvalno za open-world naslov. Vizuelni efekti su impresivni - posebno vremenski uslovi. Oluje, kiša i sneg deluju životno, a utiču i na okolinu i ponašanje NPC-jeva.

Zvučna podloga stvara autentičnu atmosferu feudalnog Japana, sa tradicionalnim instrumentima koji savršeno dopunjuju vizuelni identitet igre. Muzika se suptilno menja sa situacijom, pojačavajući napetost u trenucima borbe.

Foto: Ubisoft/Telegraf.rs

Zaključak: Korak napred za franšizu koja traži svoj identitet

Assassin's Creed Shadows nije savršena igra, ali je definitivno korak u pravom smeru za serijal koji se poslednjih godina malo izgubio. Vraćanje fokusa na šunjanje predstavlja dobrodošao povratak korenima, dok Jasuke donosi nešto potpuno novo.

Prelep svet feudalnog Japana je vredan istraživanja, a sistem godišnjih doba dodaje novinu koja bi trebalo da postane standard za buduće naslove. Priča, iako nije revolucionarna, drži pažnju, a glavni likovi su dovoljno interesantni da vas održe investiranim.

Najveći problemi dolaze iz sukoba između tradicionalnog Assassin's Creed iskustva i novih elemenata - neki igrači će ceniti raznolikost koju donosi dualni sistem likova, dok će drugi možda osećati da Jasukeov način igre odudara od onoga što očekuju od serijala. Elementi poput battle pass sistema i poena koji se skupljaju po mapi deluju nepotrebno i narušavaju imerziju.

Sve u svemu, Assassin's Creed Shadows je solidan naslov vredan vašeg vremena. Za veterane serijala, donosi dozu nostalgije uz dovoljno noviteta da održi interesovanje, dok će novi igrači verovatno biti oduševljeni bogatim svetom i raznovrsnim načinima igranja.

Ocena: 8/10 - Ne savršeno, ali vredno vašeg vremena i novca.

(Telegraf.rs)