Zaboravljena magija: Kako je zapravo radio "Zaper" pištolj iz igre Duck Hunt

Duck Hunt se pojavio na Nes konzoli tokom osamdesetih i vrlo brzo postao jedan od onih naslova koji su obeležili čitavu epohu gejminga. U vreme kada je televizor bio centralno mesto dnevne sobe, a digitalna zabava još u povoju, Duck Hunt je doneo potpuno novo iskustvo. Igrači su dobili priliku da koriste takozvani "Zaper" pištolj, jednostavan komad plastike koji je, zahvaljujući inovativnom rešenju, uspevao da detektuje poziciju "patke" na ekranu.

Ova tehnologija je u tom trenutku delovala kao čudo, a savršen spoj hardvera i softvera načinio je Duck Hunt jednim od najprepoznatljivijih naslova u istoriji kompanije Nintendo, iza koje je između ostalih stajao i Šigeru Mijamoto, čovek odgovoran za niz kultnih igara koje su odredile budućnost industrije.

Preporučujemo

Sam značaj Duck Hunt-a leži u činjenici da se nije radilo samo o još jednoj igri na tržištu. Ovo je bio primer kako jedna ideja može da preraste u globalni fenomen, inspirišući generacije kreatora da razmišljaju drugačije. Dok su drugi naslovi nudili samo džojstik i tastere, Duck Hunt je pomerio granice i pružio igračima iskustvo interakcije sa ekranom koje je u to doba bilo revolucionarno.

Foto: Shutterstock

Upravo ta inovativnost ostala je upamćena do danas, pa iako moderne tehnologije idu mnogo dalje, ova igra ostaje dragocen deo gejmerske istorije.

Kako je radio Zaper pištolj

"Zaper" pištolj je funkcionisao daleko jednostavnije nego što bi se na prvi pogled moglo pomisliti. Kada bi igrač pritisnuo okidač, igra bi na deliće sekunde prebacila čitav ekran u crnu boju, a na mestu gde se u tom trenutku nalazila patka, pojavio bi se beli kvadrat. Ovaj signal bio je ključan za pištolj: unutar njega se nalazio senzor osetljiv na svetlost, koji bi registrovao beli kvadrat na ekranu.

Ukoliko bi senzor "video" tu belu tačku, igra bi znala da je hitac bio uspešan. Sve se to dešavalo neprimetno brzo za ljudsko oko, ostavljajući utisak da pištolj tačno prati vašu metu u realnom vremenu.

Foto: Shutterstock

Ovakav pristup nije bio samo genijalan, već i proizvod tehničkih ograničenja tog doba. Bez modernih infracrvenih senzora, kamera visoke rezolucije ili bežičnih kontrolera, Duck Hunt je koristio svetlost i tamu kao osnovne gradivne elemente svog interfejsa.

Ova jednostavna, a genijalna ideja pretvorila je običan televizor u interaktivno lovište, omogućavajući igračima da iskuse nešto sasvim novo. Danas, sa naprednom grafikom i kontrolerima koji prate pokret tela u 3D prostoru, "Zaper" pištolj deluje naivno, ali njegova suština ostaje inspiracija budućim inženjerima i dizajnerima.

Dok se sećamo ovog klasika, vredi podvući da su pikseli bili krupni, ali ideje smelo jednostavne. Duck Hunt je poslužio kao odskočna daska za razvoj interaktivnih uređaja, pokazujući da su za dobru zabavu ponekad dovoljni samo svetlost, senzor i malo mašte.

Upravo je ta kreativnost razlog zbog kojeg se ljubitelji retro igara i danas sa osmehom sećaju ovog naslova, spremajući se da ponovo naciljaju patku i pritisnu obarač, makar samo da bi se prisetili kako je to izgledalo kada je televizor bio vaše lično, digitalno lovište.

(Telegraf.rs)