Rise of the Ronin: Sudbina Japana u vašim rukama

Sve što imaju danas, paradoksalno, nastalo je iz haosa ratova i turbulentne potrage za sopstvenom dušom. Moglo bi se reći da je njihovo sadašnje stanje slučajnost, rezultat jednog istorijskog pravca koji je postao dominantan na račun ostalih. Dok je Evropa vrcala od Renesanse, Japan je tavorio kao zapečaćena feudalna distopija koja je presekla kontakte sa spoljnim svetom.

Praktično od kraja Sengoku perioda u ranom 16. veku pa do sredine 19. veka, Japan je bio ostrvska tvrđava koja je u potpunosti bila zadovoljna samom sobom. Stranci su proterani, njihove trgovačke postaje i misionarske škole zatvorene, a klan Tokugawa je zaseo za Šogunsku stolicu i sa nje se nije skinuo naredna tri stoleća.

Američki komodor Vilijem Peri i njegova armada ratnih brodova bili su inicijalna kapisla procesa otvaranja i modernizacije koji su doveli do najveće promene koju je zemlja izlazećeg sunca pretrpela u svojoj istoriji. Jednog sudbonosnog jutra ukotvili su se u luci Jokohama i Šogunatu dali ponudu koja se ne može odbiti – otvorite Japan za međunarodnu trgovinu, ili ćemo vam demonstrirati efikasnost moderne artiljerije. Šogunat ih je poslušao, ali ne bez internog trvenja i opšteg sukoba koji je zamalo prerastao u totalni rat. Samuraji i stara feudalna klika nikako nisu hteli da poluge moći prepuste trgovcima i da tradiciju zamene nekim sumanutim stranim eksperimentima kao što je parlamentarizam.

Foto: Promo

Šta bi bilo da američka tzv. "gunboat" diplomatija nije dala rezultate? Da je Japan ostao bastion izolacionističkog feudalizma? Da li bi smo danas imali PlayStation konzolu, Godzilu i da li bi se suši jeo od Kamčatke do Meksika, od Horgoša do Dragaša? Nema mnogo mainstream dela koja pokušavaju da odgovore na to pitanje – na pamet nam pada samo film "Poslednji Samuraj" sa Tomom Kruzom (2003). Interaktivnih proizvoda, odnosno igara na tu temu praktično nije bilo, sve dok Team NINJA i Sony Interactive Entertainment nisu odlučili da svetu podare Rise of the Ronin.

Da li jedan Ronin, samuraj bez gospodara, može da odigra ulogu koja će promeniti tok istorije? To ovde zavisi samo od vas. Rise of the Ronin je akciona igra otvorenog sveta, ono što na zapadu, ali i na istoku, popularno zovu "sandbox igrom". U ranom detinjstvu, naš Ronin preživeo je zulum Šogunovih lojalista koji su mu spalili selo, ali ga je pod svoje uzela organizacija nalik na hašišine sa bliskog istoka ili našu Crnu ruku. Trenirajući da ga postane mešavina nindže i samuraja, asasini iz organizacije „skrivena oštrica“ od malca su napravili specijalca, koji će stečene veštine koristiti u jeku borbe za dušu Japana.

Foto: Promo

Za razliku od većine sandbox igara, Rise of the Ronin je nelinearan naslov, koji igraču nudi slobodu akcije i krčenja sopstvenog puta kroz svet. Tokom igre sretaćete predstavnike šogunovih lojalista, koji se zalažu za saradnju sa stranim silama, i pobunjenike koji bi želeli da se točak istorije zaustavi. Kome carstvu ćete se privoleti nije samo hipotetičko, već fundamentalno pitanje koje će vam igra postaviti. Sa ključnim likovima obe frakcije uspostavićete odnose od kojih će vam zavisiti mnoge stvari. Neke od njih ćete voditi kao saborce u misijama, imajući korist od afiniteta iskovanog u ognju građanskog rata. Druge ćete likvidirati na pravdi Boga, prekrajajući istoriju ili dosledno slediti njen tok.

Struktura igre ponajviše podseća na neki Kurosawin film preveden u interaktivnu formu. Naš Ronin šparta okolinom Jokohame i Edoa na konju ili pešice, koška se sa banditima, pomaže seljacima, bori se sa stranim trupama, pa čak i skuplja izgubljene mačke za račun jedne seksi gejše koja je kolekcionar. Aktivnosti u igri je bezbroj, tako da ćete često biti u iskušenju da privremeno pauzirate vaše revolucionarne (ili kontra-revolucionarne) aktivnosti i prepustite se struji. U igri vas očekuje između četrdeset i pedeset sati zabave, u zavisnosti od toga koliko ste detaljni u čišćenju okoline.

Osnovna karakteristika svake igre koju potpisuje Team NINJA je spektakularan borbeni sistem, te ni Rise of the Ronin nije izuzetak od ovog pravila. Igra je pravi pravcati borilački simulator čiji autori su uspeli da pogode zlatnu sredinu između lakog kapiranja početnih postavki i velikog prostora za individualno briljiranje iskusnih igrača. U igri imate izbor između raznih tipova istorijski-autentičnog hladnog oružja, od katana i kopalja, preko naginati i sablji, do velikih učigatana i drugih egzotičnih sečiva. S obzirom da se sve dešava sredinom 19. veka, na raspolaganju imate i vatreno oružje, revolvere, kremenjače i repetirke koje su u Japan doneli ti vraški stranci. Za tradicionaliste, naravno, luk i strela i šurikeni su tiša i ništa manje smrtonosna opcija.

Foto: Promo

Borbeni sistem zasnovan je na konceptu pariranja protivnikovih udaraca, čime ga izbacujete iz ravnoteže, dobijajući priliku za kontranapad. U zavisnosti od oružja kojim vitlate, tipa protivnika i situacije u kojoj ste se našli, biraćete između različitih borbenih stilova za svako oružje. Neki su brzi i pogodni za savladavanje tromih teškaša, drugi su prilagođeni fajtu sa više oponenata istovremeno, treći za nešto treće. Ništa od toga nije preteško niti zahteva dugotrajno štrebanje – konce igre hvataćete organski, učeći kroz igru.

Rise of the Ronin je igra ekskluzivna za Sony PlayStation 5, i kao takva, može da se podiči vizualima koji su misaona imenica za druge igračke platforme. Naročito uspešno je dočaran prelaz između tradicionalnog Japana i modernih gradskih jezgara zapadnog tipa, koja su u tom periodu nicala kao šitaki pečurke posle kiše. Borbene animacije su ipak vizuelno najspektakularniji elemenat igre, i na tom polju, Rise of the Ronin ima jako malu konkurenciju među modernim igrama.

Opšte je poznato da istoriju pišu pobednici, i ta istorija uvek predstavlja odraz političkih i ekonomskih struja koje su odnele prevagu. Zato je ponekad teško biti objektivan i suditi o istoriji drugih država i naroda, koji svoju istoriju doživljavaju na način drugačiji od eksternog posmatrača. Ovu Japansku dilemu iz sredine 19. veka, ipak moramo da posmatramo iz pomalo sebične perspektive, stajući na stranu istorijski autentičnog ishoda. Da se Japan tada nije otvorio prema svetu, danas ne bismo igrali Rise of the Ronin. Sebično? Možda, ali ima logike.

(Telegraf.rs/PR)