Pitali smo naučnika šta kaže za gejmerski žargon u srpskom jeziku: Otkriva nam način da spasimo naše reči

Francuski zvaničnici su u ponedeljak nastavili svoju viševekovnu borbu za očuvanje "čistote jezika", revidirajući pravila o korišćenju gejming žargona na engleskom jeziku.

Dok neki izrazi nalaze očigledne prevode – "pro gejmer" tako postaje "joueur professionnel" – drugi izrazi postaju znatno komplikovaniji, jer se jednostavni "strimer" transformiše u "joueur-animateur en direct".

Ovo nas je podstaklo da razgovaramo sa našim stručnjacima kako bismo saznali kako bi se isti primer "preveo" na srpski jezik. Želeli smo da saznamo koliko je jednostavno zameniti strane reči za domaće i kako bi one zapravo zvučale, posebno kada je u pitanju jedna ovako specifična industrija. 

Za te odgovore obratili smo se Slobodanu Novokmetu, naučnom saradniku Instituta za srpski jezik SANU.

Problem je što nove reči, pogotovo one iz industrije tzv. gejminga, dolaze tolikom brzinom i što ih govornici zahvaljujući umreženosti i digitalnoj povezanosti lako usvajaju i između sebe munjevito šire da jezički stručnjaci, pogotovo oni koji se bave terminologijom, institucije i priručnici ne mogu na vreme da preporuče odgovarajuće zamene, ako one uopšte postoje, objasnio nam je Slobodan.

"Zamene za strane reči mogu se naći u tvorbenim ili već postojećim leksičkim potencijalima jednog jezika, i njih treba stvarati i predlagati u sadejstvu aktivnih korisnika te terminologije i jezičkih stručnjaka, poštujući gramatička i tvorbena pravila i zakonitosti datog jezika, ali ti procesi su najčešće, ako do njih i dođe, spori i neučinkoviti, svedeni na pojedinačne, selektivne preporuke, bez jasne strategije ili primene, tako da na kraju sama upotreba u praksi diktira opstanak nekog termina", kaže on.

"U drugim jezicima se čak organizuju i konkursi ili onlajn platforme na kojima govornici predlažu nove ili postojeće reči kao zamene za strane, pa su tako za striming u Hrvatskoj predložili internetski prenos, a neki od predloga bili su i protok, strujiti, protočnik i sl. Ako bismo usvojili neki od tih predloga onda bi i lajvstrim mogao da bude npr. protok uživo", dodaje Slobodan.

"Poznato mi je da se na našim društvenim mrežama, Fejsbuku i Instagramu, pojedine grupe i nalozi takođe bave takvim preporukama. Tu biste verovatno mogli da naiđete na savete tipa da gejmer može da bude igrač, gejming – igranje ili kompjutersko igranje, ali problem je što su sve reči koje u tim primerima mogu da posluže kao zamene u srpskom jeziku u osnovnom značenju prevashodno vezane za druge pojmove. Tako je igrač onaj koji učestvuje u bilo kakvoj igri (ne samo kompjuterskoj), oblak (što se nameće kao sasvim logičan prevod za cloud tehnologiju) malo ko će, bez odgovarajućeg konteksta, povezati sa internetskim serverima."

S druge strane, gejmer ili klaud kod korisnika te terminologije neće izazvati takvu nedoumicu, i zato se oni lakše odlučuju za te reči, objašnjava nam Slobodan.

"Kod njih prevagu odnosi brzina komunikacije (zbog koje se teško usvajaju sintagme, npr. internetski prenos, kao zamene za ono što se može iskazati jednom rečju – striming, i što lakše može da uđe u druge kolokacije kakve su striming servis, platforma i sl.), razumljivost, internacionalnost, transparentnost i činjenica da mnogi doživljavaju engleski jezik kao lingua franca, ili opšti, zajednički jezik te struke."

"Otuda su i neki predlozi koji postoje već godinama, kao npr. da anglicizam rider (engl. reader) treba zameniti rečju čitač (elektronskih knjiga) bili neuspešni jer se reč čitač (pored značenja ’osobe koja čita neki tekst’) vezala i za značenje naprave kojom se može pristupiti informacijama koje su sačuvane na određenom elektronskom mediju, npr. DVD čitač, ili čitač kartica."

Kompjuterska terminologija je u srpskom jeziku uglavnom svedena na adaptirane, delimično adaptirane i neadaptirane, sirove anglicizme. Neki pokušaji prevoda ili kalkova pokazali su se uspešnim, tako na primer danas imamo domaće reči kao što su miš, ikonica, tastatura, štampač, matična ploča ili računar (što je bukvalni ekvivalent engleske reči computer) u aktivnoj upotrebi, objasnio je Slobodan.

"Neki prevodi nisu naišli na odziv korisnika ove terminologije, npr. vatreni zid (engl. firewall), čvrsti disk (engl. hard disk), kompakt disk (engl. CD), pametni telefon (engl. smartphone), prilog / zakačen dokument (engl. attachment), a za neke deluje da paralelno opstaju dve varijante."

"Tako u upotrebi možemo naći i daunloudovati i skidati, skrinšot i slika ekrana, sejvovati i sačuvati, brauzer i pretraživač, dok za neke kao što su apdejt još uvek nema odgovarajućih zamena", ukazuje naš sagovornik.

"Neke korisnici jednostavno nisu prihvatili jer im je varijanta na engleskom lakša, kraća i jednostavnija za korišćenje, npr. laptop umesto prenosni računar. Iako se neki neprilagođeni anglicizmi mogu direktno prevesti (npr. juzernejm – korisničko ime; pasvord – šifra ili lozinka; e-banking – elektronsko bankarstvo; e-book – e-knjiga), mnogi korisnici ove terminologije odlučuju se za izvorne varijante", kaže on.

• Koje od ovih reči već postoje u srpskom jeziku?

SN: Iako za jedan broj anglicizama možemo naći i preporučiti značenjske zamene u domaćim rečima ili već odomaćenim i prilagođenim pozajmljenicama (npr. za lajv – uživo, za fidbek – povratnu informaciju, za mejkap – šminku, za ivent – događaj, za stejdž – binu i sl.) ima i dosta onih koji imenuju pojmove za koje nemamo niti možemo (makar ne lako i uspešno) da nađemo zamene.

Samo u 20. tomu Rečnika SANU zabeleženi su neki od takvih anglicizama (na slovo p), npr. park, partner, pidžama, pitbul, pingvin, pirsing, ali i neki koji bi mogli da se zamene, npr. pi-ar (odnosi sa javnošću), ali koje se ipak slabo ili retko koriste zbog već navedenih razloga. I u samoj terminologiji i žargonu kompjuterskih igara ima pojmova koji se imenuju domaćim ili odomaćenim rečima, npr. život (jedan od pokušaja da se završi igra), nivo, preći ili obrnuti igricu, igra iz prvog lica, kraljica (neprijatelj na kraju nivoa), igra za više igrača, kolokvijano pucačina ili tabačina i sl., ali sami igrači lakše se odlučuju za reči kao što su multiplejer, vinovi (pobede), konzola, krekovati, autosejv, čitovi (kodovi za “varanje”), bag, glič (greška) i dr.

Doživljavajući svoj svet kao interakciju unutar jedne specifične grupe ljudi povezane zajedničkim interesom, i jezik prilagođavaju tim potrebama, pa im je tako komunikacija preko anglicizama neretko lakša, brža i efikasnija.

• Kako biste prokomentarisali odluku Francuske? Da li je nešto ovako potrebno i Srbiji?

SN: Francuska vlada, koliko sam shvatio, donela je odluku da se u zvaničoj upotrebi koriste odomaćene varijante gejmerskih izraza i žargona. Jedan od razloga jeste i lakša komunikacija i transparentnost značenja za one koji nisu verzirani korisnici te terminologije, ali u pozadini stoji i težnja da se očuva određena čistota jezika i donekle povrati pomalo zaboravljeni prestiž francuskog jezika kao nekada ključnog jezika diplomatije i kulture (što su uloge koje je engleski jezik svugde suvereno preuzeo).

Koliko mi je poznato, to čak nije ni prvi put da francuska vlada čini nešto slično, na primer postoji preporuka da u muzičkim programima na radiju i televiziji vise od 50% pesama mora da bude na francuskom jeziku. Iako to deluje kao veštačko mešanje u prirodne jezičke tokove i tendencije, ipak pokazuje postojanje određene jezičke politike i vizije u kom smeru jezik treba da se razvija i kakva je njegova društvena uloga.

Čini mi se da u Srbiji već dugo ne možemo da se izborimo sa većim egzistencijalnim problemima nego što je to briga o jeziku i jezičkoj kulturi i da svaki pokušaj da se kakvim zakonskim aktom utiče na upotrebu jezika naiđe na žestoku i često opravdanu reakciju stručne javnosti jer se to radi stihijski, bez prethodnih istraživanja (na terenu) ili konsultacije sa jezičkim stručnjacima i institucijama.

• Koliki je problem sve veća upotreba stranih reči u našem jeziku? Posebno anglicizma koji su povezani sa određenim industrijama.

SN: Medijskom dominacijom, ali i kulturološkom i tehnološkom prevlašću, engleski jezik je uspeo vremenom da nametne svoje kulturne obrasce u raznim društvenim oblastima, utičući tako neminovno i na proces pozajmljivanja reči, pre svega u oblastima nauke, tehnike i informacionih tehnologija, ali i u oblasti tzv. gejminga, koja predstavlja jednu od najaktivnijih baza iz koje se povlače nove pozajmljenice.

Naravno da nije poželjno da godišnje, na primer, više desetina novih reči uđe u jezik (što nije moguće ni kontrolisati ni predvideti), čemu su manji jezici kao što je srpski podložniji, i da se one neprimereno koriste, u pogrešnim značenjima, u pogrešnim kontekstima ili funkcionalnim stilovima, kao vid pomodarstva u zvaničnoj upotrebi jezika, da se mešaju sa domaćim rečničkim fondom stvarajući hibridne oblike koji utiču i na sve nivoe jezika (od fonetike do sintakse) i koji u krajnjem rezultatu dovode do pogrešne upotrebe i maternjeg i stranog jezika, ali nekog organizovanog praćenja te situacije, makar na institucijalnom nivou, zasada kod nas nema, ako isključimo naučne radove ili skupove na tu temu.

Iako se svesrdno radi, neretko u neohrabrujućim uslovima, na izdavanju rečnika, pa i rečnika stranih reči, jezičkih priručnika i savetnika, a digitalni prostor se, doduše sporo, bogati i pravopisnim, leksikografskim i jezičko-savetodavnim i drugim sadržajima, osim pojedinačnih preporuka, saveta, obrazloženja i tumačenja, čini se da je sve prepušteno samim govornicima, tj. prirodnim jezičkim tokovima.

Odnosno, ako jeziku nešto treba da bi zadovoljilo komunikativne potrebe njegovih govornika, bile one suštinske ili stilske, ono će tu i ostati, ako ne, jezik će ga sam odbaciti, zaključuje razgovor za portal Telegraf.rs Slobodan Novokmet, naučni saradnik Instituta za srpski jezik SANU.

(Telegraf.rs)