Igrali smo Agony, najstrašniju igru ikada napravljenu - i ostali potpuno razočarani

Stravična vizija pakla koja vrišti u svakom sluzavom i mračnom kadru kao da je izvučena iz najgorih noćnih mora Klajv Barkera, H. R. Gigera i Hijeronimus Boša, mesto koje otvara svoje nazubljene čeljusti samo da izbaci najgore užase i perverzije. Pakao je iskreno jeziv u "Agony", što ide ruku uz ruku sa činjenicom da je i sama igra pravo mučenje.

U ulozi sveže proklete duše, izbrisanog pamćenja, čak i znanja sopstvenog imena pri padu u ambis, igru počinjete pred kapijama pakla. U "normalnim" situacijama, to bi značilo večitu patnju, ali u ovom slučaju "novajlija" tj vi, prolazi kroz paklene kapije sa osnovnim znanjem o preživljavanju i jednom suštinskom informacijom: Pakao ima svog anđela zaštitnika, Crvenu Boginju, i samo ona vam može pomoći da povratite pamćenje i izbegnete večite muke. Tako započinje dugo, mučno putovanje kroz paklene pejzaže - po duhu približnije igrama poput Clock Tower i Alien: Isolation nego Resident Evil - da bi nekako stigli do misteriozne boginje pakla, i izmolili za spas svoje proklete duše.

Printskrin: YouTube/Agony Game

Sve bi to zvučalo sjajno, san svakog ljubitelja horora, da jedina dobra stvar u samoj igrici koja istinski oduzima dah, je sam pejzaž pakla. Skoro svaki drugi aspekt igre je više nego mediokritetski, od monotonog, repetativnog gejmpleja, do sramotne nesposobnosti nesrećne duše u čijoj ste se koži našli. Sadizam programera je očigledan u kreaciji protagoniste priče koji ne samo da je u nemogućnosti da preživi više od dva - tri udarca krvoločnih žitelja pakla, nego i u činjenici da skoro svaki pokušaj da ostanete skriveni i nekako sačuvate živu glavu, je u suštini na nivou slona koji pokušava da se sakrije iza igle.

Ako vas brojni užasavajući demoni pronađu, tj bolje rečeno, kada vas pronađu i liše vašeg protagonistu to malo života što ima, imate petnaestak sekundi da pronađete u paklenom lavirintu sledeću nesrećnu dušu koju bi mogli da zaposednete u nadi da ćete jednom, nekako pobeći od prokletstva pakla... i ove igre. Ako nevoljnog "domaćina" na vreme ne pronađete (a vrlo verovatno nećete), igra vas sa okrutnim osmehom baca u stražnjicu paklenog predela, a vama, psihički izmučenom igraču samo ostaje da slegnete ramenima, prihvatite kaznu, i nastavite sa igrom.

Sve u svemu, od igre se očekivalo mnogo, ali finalni proizvod je, osim za mazohiste, krajnje razočaravajući. Jednolični i u mnogo slučajeva frustrirajući gejmplej kroz, mora se priznati, zadivljujuću viziju pakla, ostaviće vas na kraju više psihički umornim nego da ste proveli dan uz prenos celokupne sednice Vlade. Ako se osećate posebno mazohistički, ova igra je pravi pakao za vas, ako vam je ipak preko glave frustracija u svakodnevnom životu, preporučujemo vam da ovu "Agoniju" zaobiđite u širokom luku.

Pakleni "Agony" možete iskusiti na PlayStation 4, Xbox One, i naravno PC.

(S. Morić)