Svi savremeni operativni sistemi omogućavaju programima upotrebu i pristup virtualnoj RAM memoriji. Ta virtualna RAM memorija se uz pomoć memorijskog menadžera OS-a svapuje izmedju RAM- i hard diska (to je trenutno SSD). Brzina dostupa podacima u RAM memoriji se meri nano sekundama. SSD diskovi, ma koliko da su brzi su sporiji od RAMa. RAM treba biti dovoljno veliki da je svapovanje virtualne memorije na disk što je manje. Zato dosta RAMa ubrzava rad računara. Windowsima je 16 gb za PC za normalan rad dovoljno. Inžinjerske radne stanice (CAD, razvoj programa, baze podataka …) zahtevaju najmanje 32GB. Mac OS je štedljiviji po pitanjima memorijskoh resursa od windowsa - ali sigurno naš toliko koliko apple trvrdi. Od viška RAMa glava ne boli. Pošto RAM nije više skup (osim u slučaju SIlicon on chip rešenjima gde se ne može naknadno dodati - a to je SOC M1, M2 i M3 familija procesora) odmah kupite račuar sa što je moguće više RAM-a - ako to možete da platite.
Realista - “matori” programer
Svi savremeni operativni sistemi omogućavaju programima upotrebu i pristup virtualnoj RAM memoriji. Ta virtualna RAM memorija se uz pomoć memorijskog menadžera OS-a svapuje izmedju RAM- i hard diska (to je trenutno SSD). Brzina dostupa podacima u RAM memoriji se meri nano sekundama. SSD diskovi, ma koliko da su brzi su sporiji od RAMa. RAM treba biti dovoljno veliki da je svapovanje virtualne memorije na disk što je manje. Zato dosta RAMa ubrzava rad računara. Windowsima je 16 gb za PC za normalan rad dovoljno. Inžinjerske radne stanice (CAD, razvoj programa, baze podataka …) zahtevaju najmanje 32GB. Mac OS je štedljiviji po pitanjima memorijskoh resursa od windowsa - ali sigurno naš toliko koliko apple trvrdi. Od viška RAMa glava ne boli. Pošto RAM nije više skup (osim u slučaju SIlicon on chip rešenjima gde se ne može naknadno dodati - a to je SOC M1, M2 i M3 familija procesora) odmah kupite račuar sa što je moguće više RAM-a - ako to možete da platite.
Podelite komentar