Fizičari došli do “nemogućeg” otkrića: Superprovodnik koji bi mogao da učini računare stotinama puta bržim

Otkriće jednosmerne superprovodljivosti moglo bi da znači da su električna kola velike brzine i sa malo otpadnog materijala moguća i to mi moglo da revolucioniše računarstvo, čineći elektroniku stotine puta bržom bez ikakvog gubitka energije.

Superprovodnici se prave sa strujom koja prolazi kroz žicu bez ikakvog otpora, što blokiranje struje čini gotovo nemogućim. Omogućavanje strujnog toka samo u jednom pravcu je još teži izazov, ali je neophodan za računare.

“Tehnologija koja je ranije bila moguća samo pomoću poluprovodnika sada se potencijalno može napraviti sa superprovodnicima koristeći ovaj “građevinski blok”. Ovo može značiti brže računare, kao što su računari sa brzinom do teraherca, što je 300 do 400 puta brže od računara koje sada koristimo“, rekao je vanredni profesor Mažar Ali, koji je do otkrića došao sa istraživačkom grupom na Univerzitetu Delft za tehnologiju.

“Ovo će uticati na sve vrste društvenih i tehnoloških primena. Ako je 20. vek bio vek poluprovodnika, 21. može postati vek superprovodnika”, dodao je on.

Istraživači su napravili 2D rešetku zasnovanu na metalnom niobijumu, koja bi mogla da stvori “superstruju” bez napona koja bi se mogla koristiti u kvantnom računarstvu.

Međutim, biće potrebno vreme pre nego što se ovo primeni u sledećoj generaciji tehnologije. Ovi materijali moraju da se drže na niskim temperaturama da bi bili superprovodljivi, a dok neki mogu da se nose sa toplotom, to mogu samo pod ogromnim pritiskom.

To je zato što, normalno, dok električna struja teče kroz žicu, elektroni se suočavaju sa otporom koji postaje toplota. Međutim, kada dostigne kritično nisku temperaturu, taj otpor postaje funkcionalno ništavan. Moguće je da to znači da struja može da teče kroz žicu zauvek bez rasipanja energije.

“Za farme servera ili za superkompjutere, bilo bi pametno ovo implementirati. Centralizovano računanje je način na koji svet danas funkcioniše. Bilo koja intenzivna računanja se obavljaju u centralizovanim objektima gde lokalizacija dodaje ogromne prednosti u pogledu upravljanja energijom [i] upravljanja toplotom“, kaže Ali.

“Postojeća infrastruktura bi se mogla prilagoditi bez prevelikih troškova za rad sa elektronikom zasnovanom na Džozefson diodi. Postoji vrlo realna šansa, ako se prevaziđu izazovi o kojima smo govorili, da će ovo revolucionisati centralizovano i superračunanje.”

(Telegraf.rs)