Prvi savremeni kompjuter nije "meren" u gigabajtima i gigahercima, već u tonama i kvadratnim metrima

Skraćenica ENIAC (engl. Electronic Numerical Integrator And Computer) naziv je prvog digitalnog elektronskog računara koga je bilo moguće programirati u cilju rešavanja računarskih problema.

Projektovan je i izgrađen u svrhu izračunavanja balističkih proračuna za američku vojsku. Projekat je predstavljen 14. februara 1946. na Pensilvanijskom univerzitetu, a koštao je skoro 500.000 američkih dolara. U rad je pušten 29. jula 1947. godine, a u funkciji je bio sve do 2. oktobra 1955.

Preporučujemo

ENIAC je bio ogroman u odnosu na savremene računarske standarde. Sadržao je 17.468 vakuumskih cevi, 7.200 kristalnih dioda, 1.500 releja, 70.000 otpornika, 10.000 kondenzatora i oko 5 miliona ručno zalemljenih spojnica.

Težio je oko 27 tona, a dimenzije su mu bile: visina 2,4 metra, širina 0,9 metara i dužina 30 metara. Zauzimao je 167 kvadratnih metara i trošio je 150 kW struje. Podaci su unošeni putem IBM čitača, dok je bušač kartice korišćen za izlazne proračune.

ENIAC je bio računar jedinstvene konstukcije, kakva nikada nije ponovljena. Iako je imao dosta rezultata u radu, imao je i veliki broj nedostataka koji nisu rešeni, od kojih je najizražniji bio nemogućnost skladištenja programa.

Ipak, ideje proizašle iz rada na njemu poslužile su mnogim stručnjacima kao inspiracija i imale veliki uticaj na razvoj kasnijih računara.

(Telegraf.rs/Wikipedia)