Svi ponekad "bagujemo": Da li znate kako su nastali "bag" i "debaging"?

U septembru 1947. godine, Mark II, računar sa Univerziteta Harvard, je prestao da radi. Nakon što je obavila analizu masivne mašine kako bi otkrila uzrok problema, kontraadmiral Grejs Hoper pronašla je - bag. U pitanju je bio pravi insekt (eng. bug).

Doktorka Grejs Majer Hoper, ili Zadivljujuća Grejs kako su je zvale kolege, pored toga što je bila kontraadmiralka američke mornarice, bila je i naučnica koja je kreirala COBOL (Common Business Oriented Language).

Preporučujemo

Godine 1947, Grejs je radila na Harvardu, tačnije na primitivnom kompjuteru koji je nosio ime Mark II Aiken Relay Calculator.

Ta mašina je, 9. septembra 1947. godine, počela da pokazuje neke probleme. Na kraju celodnevne istrage, naučnici su otkrili moljca zarobljenog između tačaka Relay#70 i Panel F.

Operativci su uklonili moljca i zalepili ga u dnevnik rada. Sam unos u evidenciji glasio je: "Prvi stvarni slučaj nađene bube (bug)". Ubrzo potom, raširila se vest da je naučni tim sa Harvarda "debagovao" (engl. debugging) mašinu i tako je stvoren termin "debagovanje kompjuterskog programa".

Iako Grejs Hoper bila oprezna i priznala da nije prisustvovala trenutku kada su operativci pronašli moljca, ovo je jedna od njenih omiljenih priča.

U zapisima tima, koji se čuvaju u Smitsonijan muzeju u Vašingtonu navedeno je: "Prvi slučaj pronalaska bube".

Iako se taj termin i pre incidenta koristio za označavanje malih poteškoća u inženjerskim poslovima, ona je bila zadužena za popularizaciju i proširivanje upotrebe termina "bug" u kompjuterskim naukama.

(Telegraf.rs/National Geographic)