Macintosh je bio veliki poraz Stiva Džobsa i Applea, ali je ipak uspeo da promeni svet kompjutera zauvek

Bio je 24. januar 1984. godine kada je mladi Stiv Džobs stao na pozornicu u Kupertinu i svetu otkrio Macintosh.

Prvi Appleov kompjuter.

Preporučujemo

Ovaj događaj i dalje važi za antologijski u Silicijumskoj dolini - jedan jedini trenutak u koji svi mogu da pokažu i kažui: "Taj događaj je promenio sve".

I to je istina, ali realnost je uvek mnogo kompleksnija od svega šot možemo da zamislimo.

U svojoj biografiji o Stivu Džobsu, autor Volter Isakson uspeo je da se nekkao odvoji od ove epske mitologije oko stvaranja i lansiranja Mac kompjutera i ponudi nam nešto realniju sliku.

Kako se on seća, stvaranje Macintosha bi oje pravi nered jer je Stiv Džobs suočio svoj tim sa još jednim Apple timom koji je pravio drugačiji kompjuter pod imenom Lisa.

Lisa je bila predstavljena celu godinu pre Macintosha.

Foto: Profimedia

Džobs je bio prilično besan jer je bio isključen iz tima koji je pravio Lisu i zbog toga je rešio da Macintosh mora da bude bolji i jeftiniji.

Međutim, pre njegovog lansiranja, Džobs je morao da se bori sa izvršnim direktorom Džonom Skalimem kojeg je sam izabrao oko cena za marketing.

Skali je insistirao da Macintosh košta 500 dolara više nego što je to Džobs želeo, tačnije, 2.495 dolara kako bi se pokrili troškovi reklamiranja.

Gotovo 25 godina kasnije Džobs je okrivio cenu za sve probleme koje je Macintosh imao.

Ali ovaj kompjuter je imao mnogo više problema od tog.

- Problem je bio fundamentalne prirode. Macintosh je bio fascinantan, ali beskrajno spor kompjuter sa premalo snage i nije postojao marketing koji bi to zamaskirao, priseća se Isakson.

Macintosh je dolazio sa samo 128K memorije, u poređenju sa Lisom koja je imala 1.000K radne memorije. Takođe, nije imao interni hard disk, to je bilo nešto na čemu je Džobs insistirao, kao ni ventilator jer je Džobs smatrao da bi buka skretala pažnju korisnika sa "mira" koji je Macintosh nudio.

- Ovo je dovelo do brojnih problema sa komponentama i Macintoshu zaradilo nadimak "bež toster" - što nije poboljšalo njegovu popularnost.

Aple je do aprila prodao 70.000 jedinica, a do kraja godine prodavao je samo 10.000 primeraka mesečno.

Do januara 1985. godine, uz prestanak prodaje Lise, Apple se našao u krizi.

Foto: Profimedia

Rezultati toga iskazivali su se u ratu između Džobsa i Skalija, koji je Džobs eventualno izgubio. To je dovelo do njegovog napuštanja Applea tog leta.

Manje od 18 meseci nakon što je Macintosh je Džobsu doneo internacionalnu slavu, bio je izbačen iz kompanije koju je osnovao.

Međutim, kako su Apple i Mac uspeli da prežive?

Kompanija je 1986. godine predstavila Macintosh Plus, koji je imao 1 megabajt memorije. Ta mašina je bila dovoljno moćna da na njoj može da radi softver za objavljivanje, što ga je učinilo popularnim među ljudima iz kreativne industrije.

Tokom vremena, ispostavilo se da su Apple i Džobs bili u pravu u vezi sa mnogim opcijama i funkcijama kod originalnog Macintosha. Džobs je verovao da hardver i softver moraju da budu blisko povezani, a to je filozofija koju Apple i danas sprovodi.

I naravno, grafički korisnički interfejs i miš postali su standard za lične računare koji i dan danas živi.

Kao rezultat svega toga, originalni Macintosh iza sebe je ostavio nasleđe koje se proteže mnogo dalje od prostog uspeha određenog proizvoda.

(Telegraf.rs)