U budućnosti ćemo sve važne podatke čuvati u DNK

Problem skladištenja tih informacija je veliki jer se količina podataka svakodnevno uvećava, a naučnici sa MIT-a su došli na genijalnu ideju: da podatke čuvaju u DNK.

Kraj prisluškivanju ili samo šarena laža? NSA briše 685 miliona telefonskih razgovora i to po hitnom postupku

Preporučujemo

DNK čuva mnogo podataka o svakoj vrsti. U njemu se nalaze mnogi kodovi vezani za vrstu kojoj pripada, pa je zbog toga poslužio kao  inspiracija stručnjacima da ga iskoriste kao memoriju za podatke.

Prethodnih godina imali smo mnogo više memorije od one koja je dostuna na desktop računaru,a  kada bismo je popunili informacije smo čuvali na nekoj od prenosivih memorija. To je danas daleko od dovoljnog. Brisanje podataka nij eu modi, a to možemo da zahvalimo kombinaciji pada cene i povećanja kapaciteta memorije u usponu - klaudu.

Većinu podataka čuvali smo na diskovima. Foto: Pixabay.com

Ali, on je ograničen i ako nastavimo ovim tempom za vrlo kratko vreme suočićemo se sa ogromnim jazom između korisnih podataka koje stvaramo i mogućnosti za njihovo čuvanje. Kako stvari stoje čovečanstvo će do 2025. godine proizvesti više od 160 zetabajta podataka, a moći ćemo da sačuvamo samo 12,5 odsto. Rešenje se možda nazire ukoliko bi se podaci čuvali u DNK.

Park i Poket su naučnici sa MIT koji su razvili tehnologiju za koju veruju da bi mogla da preobrazi način na koji čuvamo podatke i da ih skladištimo u prostoru veličine ormara za odeću. Oni nameravaju da enkodiraju podatke u ljudsku DNK, što zvuči ako naučna fantastika. Naučnici ne nameravaju da nas pretvore u mutante već da upotrebe DNK izrađen od sintetičkih polimera koji nije kompjuterski kod bilo čega živog.

Naučnici su najavili da bi primena ove metode čuvanja podataka mogla da bude dostupna za destak godina jer se još uvek nalazi u probnoj fazi. Ovo otvara mogućnost da se primene alati iz molekularne biologije u svrhu čuvanja podataka sa računara što je prilično revolucionaran potez.

(Telegraf.rs/futurism.com)