Zašto Rusija cenzuriše internet?

Moskva je blokirala je hiljade sajtova i počela da nadgleda forume i čet platforme, neposredno pred početak Zimskih olimpijskih igara u Sočiju. Ovaj potez vlade hvale plaćeni blogeri.

Preporučujemo

Pored kontrole interneta, vlada je povećala pritisak na društvene mreže na Internetu u želji da ih kontroliše.

Brojni aktivisti vide „logičnu spregu" ovih postupaka vlade sa time što je Rusija odobrila azil bivšem američkom obaveštajcu Edvardu Snoudenu, piše "Dojče Vele".

Andrej Lugovoj je čovek iz krugova obaveštajnih agencija, koji je bio pod sumnjom da je umešan u likvidaciju bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka u Londonu, 2006. godine.

Slučaj je izazvao velike diplomatske napetosti između Moskve i Londona, a Rusija je odbila izručenje Lugovoja.

Problem je rešen tako što je bivšem agentu dato poslaničko mesto, a time i politički imunitet. Nove neprijatelje Lugovoj je pronašao u onima koji  izazivaju nerede objavljivanjem raznih članaka na Internetu.

Jedan je od autora Zakona o pravima u Internetu, koji stupa na snagu 1. februara 2014, uoči samog početka Zimskih olimpijskih igara u Sočiju, a koji proširuje ovlašćenja bezbednosnih organa u blokiranju pristupa određenim internet stranicama.

Internet provajderi moraće da blokiraju, osim stranica sa dečijom pornografijom, i stranice koje "pozivaju na učešće na masovnim okupljanjima", po nalogu vlasti.

- Tako bi svaki poziv na proteste upućen preko Fejsbuka mogao da bude povod za pretnje telekomunikacione agencije kako će blokirati pristup ovoj drutšvenoj mreži u celoj Rusiji, ako ta socijalna mreža ne ukloni jedan takav poziv - upozorava internet-aktivista Aleksej Sidorenko.

Kontrola internet saobraćaja stalno se povećava otkako je Vladimir Putin 2012. ponovo preuzeo predsedničku funkciju. Predsednički izbori su te godine, posebno u Moskvi i Sankt Peterburgu, bili propraćeni protestima na koje su aktivisti pozivali preko Interneta.

- Tokom izbora u Rusiji, Fejsbuk je postao popularan i u Rusiji. Još tada su obaveštajci shvatili da ne znaju kako da postupaju prema internet mrežama čije je sedište u inostranstvu - tvrdi Andrej Soldatov, urednik internet stranice, koja analizira aktivnosti ruske obaveštajne agencije.

Novi zakon trebalo bi da posluži kao sredstvo pritiska, kako bi se na saradnju prisilili koncerni poput Gugla i Fajsbuka.

Nevladina organizacija Reporteri bez granica sa sedištem u Nemačkoj nedavno je upozorila na još veću ugroženost slobode medija u Rusiji i tu zemlju stavila na 148. mesto na listi zemalja sa slobodom štampe.

Organizacije je pozvala Soldatova i Sidorenka u Berlin, kako bi sa njima razgovarala o prilikama nastalim usled veće kontrole Interneta u Rusiji.

Odluka Moskve da bivšem agentu američke obaveštajne agencije – NSA, Edvardu Snoudenu, odobri politički azil, usledila je nakon što je Snouden počeo da saopštava detalje o masovnom nadziranju Interneta američkih obaveštajaca.

Iako je u drugim državama slavljen kao heroj, boravak Edvarda Snoudena, nije doprineo slobodi Interneta u "novoj domovini", tvrdi Soldatov. Dogodilo se potpuno suprotno.

Snoudenova otkrića, političari odani režimu, uzeli su kao povod da zahtevaju da se pooštri kontrola Interneta, jer se jedino tako štite lični podaci građana Rusije od američkih koncerna. Snouden je podstakao ruske vlasti da atkuelizuju svoje sisteme i tako postanu slični NSA, upozorava Sidorenko i dodaje.

- Mogu samo da uputim apel evropskim državama da ponude utočište Snoudenu. Svuda bi mu bilo bolje nego u Rusiji - smatra Sidorenko.

(Telegraf.rs / Izvor: B92)