TEMA TELEGRAFA: Sve o internet pirateriji, kako je nastala, kako funkcioniše! (FOTO) (VIDEO)

Borba protiv internet piraterije slična je borbi za mitskom Hidrom: odsečete joj jednu glavu, dve nove izrastu brzinom munje, gotovo istovremeno. Telegraf pokušava da otkrije kako funkcioniše internet piraterija i kako joj se sve uspešnije suprotstavlja specijalizovana policija u svetu, ali i u Srbiji.

Priroda interneta, na kome ona cveta i u kome je doživela svoje puno ostvarenje, u velikoj meri onemogućava konačnu pobedu države i korporacija jer kakav god zakon da se osmisli i donese značiće samo promenu taktike ljudi koji misle da su autorska prava prevaziđena dvadesetovekovna pojava kojoj nije mesto u novom, trećem milenijumu u kome živimo.

Piraterija je zastupljena svuda, a u našim krajevima je endemska. Veruje se da ona konzumira čak 24 odsto dnevnog internet prometa na svetu. I premda se obično smatra da je opšte poznato kako ona funkcioniše i koji su putevi kojima nelegalna kopija filma ili muzičkog albuma dolazi do nas, to nije slučaj.

Malo ljudi zapravo zna kako se dolazi u posed poslednjeg holivudskog hita.

Svrha ovog članka je da pokuša da rasvetli misteriju.

ISTORIJA

Pre interneta

Industrija zabave koja danas na sva zvona galami protiv piratizovanja svog sadržaja i uverava američke zakonodavce i svetsku javnost da će je ova "pošast" uništiti, poznata je i od ranije po svom otporu promenama.

Naime, sedamdesetih godina, kada su video-rekorderi postali stvar svakodnevice zbog pada njihove cene usled masovne proizvodnje, ta ista industrija zabave u Kongresu je pokušala da provuče zakon koji će zabraniti proizvodnju i distribuciju ovih uređaja tvrdeći da će oni doslovno uništiti Holivud i televiziju kao takvu.

Nakon što to nije prošlo, Holivud se prilagodio i našao način da od video-rekordera zaradi: ne samo što ih nije uništio, nego im je vinuo zaradu u nebo. Iako su ljudi piratizovali sadržaj i prodavali ga na ulicama.

Logično, slična argumentacija nastala je i sa pojavom kaseta i vokmena. Muzička industrija je tvrdila da gubi milijarde dolara zbog toga što ljudi snimaju svoje omiljene pesme sa radija za džabe.

Nisu želeli da čuju argument da je deljenje muzike na kasetama zapravo odličan način da manje poznati autori dođu do širih masa. Ne žele ni sada, iako rep muzika (najlukrativniji žanr današnjice) verovatno ne bi postojala bez toga.

Slično se desilo i sa softverom, protiv čije se piratizacije zdušno borio Bil Gejts. Danas ima malo drugačije poglede na taj problem: on sada priznaje da je piratizacija ključnih Majkrosoftovih proizvoda doprinela širenju na nova tržišta, a jednom je čak kazao: "Ako će već da kradu, želimo da kradu naše".

A onda je došao internet...

... i sve promenio.

Ako ste devedesetih godina imali sreće i bili nakačeni na mrežu, svakako se sećate Napstera. 1999. godine Šon Fening - tek što je napustio koledž - napisao je ovaj program i dao ga čovečanstvu besplatno. Iznenada, sva muzika ovog sveta - u obliku revolucionarnog mp3 formata - postala je dostupna, jednako besplatno.

Peer-2-Peer tehnologija (odnosno skidanje direktno sa računara druge osobe) podigla je deljenje fajlova na jedan potpuno novi nivo. Međutim, Napsterova slava nije dugo trajala. Umešala se RIAA (Recording Industry Association of America) i podnela tužbu zbog kršenja autorskih prava.

2001. godine Napsteru je naloženo da obustavi deljenje kopirajtovanog materijala. Jedna glava je odsečena. Bezbroj novih je iskočilo. Morpheus, Kazaa, eMule, Grokster su samo neki od njih. Pošto zbog raznih pravnih začkoljica nije mogla da zabrani njihov rad, RIAA se direktno okomila na same ljude koji su materijal sa interneta skidali. U međuvremenu, ovi programi su ili počeli da naplaćuju skidanje sadržaja ili su postali krcati virusima, pa su ljudi prestali da ih koriste.

RIAA je, činilo se, ponovo pobedila. Samo što nije. Pokret je opstao i dobio novu formu.

Pojavilo se Njegovo Veličanstvo Bittorent, oružje moćno kao kaćuše na istočnom frontu ranih '40-ih, praćeno sve bržim internetom koji je omogućio deljenje velikih fajlova: filmova.

KAKO FUNKCIONIŠE INTERNET PIRATERIJA

Nastanak nelegalne kopije proizvoda

Vreme kada su pirati kupovali ili krali originalne diskove pa potom pravili stotine i hiljade kopija te ih prodavali na ulicama davno je završeno.

Danas postoje četiri dominantna vida piratizacije digitalnih proizvoda.

1. Kupovinom legalne kopije filma, muzike, video igrice, knjige ili softvera svojom ili ukradenom kreditnom karticom nakon čega sledi kreiranje ilegalnih kopija.

2. Direktno od izvora. Verovali ili ne, filmska i muzička industrija u svojim redovima imaju krtice koje najnovija ostvarenja redovno dele sa svetom putem torenata, kao što je otkrio sajt TorrentFreak.com. Najčuveniji primer je legendarni aXXo, za koga se sumnja da je bio zaposlen upravo u jednom holivudskom studiju, a čije su kopije fimova poznate po relativno maloj veličini a odličnom kvalitetu.

3. Najnovija epizoda "Igre prestola" pojaviće se na internetu svega nekoliko sati nakon američke premijere zahvaljujući osobama koje na svojim računarima snimaju ono što se emituje na televiziji. Isto važi za sve što se emituje na malim ekranima. Savremena tehnologija je omogućila piratizaciju svega što u digitalnom svetu postoji.

4. Striming. TV emisije kao što su prenosi sportskih utakmica zahtevaju trenutnu dostupnost sadržaja, pa nema govora o snimanju i naknadnom aploudovanju. Umesto toga, ljudi koji imaju plaćene kanale na kojima se pomenuti sadržaj emituje pomoću brze mreže uspostavljaju kanal za strim i World Series - koji inače možda ne biste mogli da gledate - dolazi u vaš dom.

Distribucija

Kada je piratizovana kopija nastala, nastupa proces njene distribucije. U poslednjih nekoliko godina iskristalisala su se dva dominantna kanala.

1. BitTorent

Pirat koji je napravio nelegalnu kopiju proizvoda zaštićenog autorskim pravima pomoću svima dostupnog softvera kreira torrent fajl koji zatim aploaduje na jedan (ili na sve) od vebsajtova (PirateBay, Kickass.to, nekada Demonoid, MiniNova...) koji služe kao baze za njihovo skladištenje. Pirat je obično registrovan pod prepoznatljivim nadimkom, pa oni koji od njega skidaju mogu da budu uvereni u kvalitet njegovog ripa.

Za razliku od prethodnih varijanti p2p tehnologije, torent sam po sebi nije nelegalni materijal već običan fajl koji sadrži izvesnu skupinu informacija o većem fajlu koji ne mora sam po sebi da bude zaštićen autorskim pravima.

Torent tretira fajl za distribuciju kao skup jednakih malih segmenata (između 32KB i 16MB), a sve zbog lakšeg i pouzdanijeg šerovanja: ovakvoj formi možete da zahvalite na tome što imate mogućnost da pauzirate skidanje omiljenog filma i da sa procesom nastavite sutra.

Kada pirat na server podigne torent povezan sa filmom na njegovom kompjuteru ostaje mu samo da čeka da neko počne da skida dotični fajl.

Zainteresovana stranka na možda drugom kraju sveta sa sajta skida torent fajl, pokreće ga putem jednog od brojnih BitTorent programa i putem njega počinje da preuzima film koji se nalazi na piratovom računaru. Već tokom skidanja filma, ta druga osoba postaje i sama pirat pošto do tog trenutka preuzete informacije već deli sa trećom, četvrtom, petom, stotom osobom.

Na kraju je film preuzelo već toliko ljudi da pirat od koga je sve počelo može bez problema da prestane sa deljenjem: film je u suštini svuda i nigde i njegova distribucija više ne može biti prekinuta.

Ova tehnologija, može se slobodno reći, ima snažan pečat komunizma: od osobe koja je skinula film ili muziku se očekuje da nastavi da je deli neko vreme sa drugima pre nego što sa tim prestane, jer kada bi svi prestali sa deljenjem čim nešto preuzmu ništa ne bi moglo ni biti podeljeno. Smatra se da je pristojno sačekati da aploadujete tri puta više materijala nego što ste skinuli (Ratio).

Brzina preuzimanja, pored brzine vašeg interneta, zavisi i od broja sidova (korisnici koji su već skinuli fajl u potpunosti ali nastavljaju da ga dele sa drugima) i pirova (onih koji skidaju fajl ali ga nisu preuzeli u celini).

2. Direktno preuzimanje sa servera

Relativna sporost skidanja putem torenta zbog zavisnosti od drugih ljudi, njihove društvene odgovornosti, sebičnosti i brzine im interneta, učinila je da direktno preuzimanje sa sajtova koje služe za skladištenje podataka bude jednako popularno. Najpopularniji je bio MegaUpload.com (sada na adresi Mega.co.nz).

Piratizovani film se pakuje obično u .rar format, a potom - zbog toga što sajtovi ovog tipa ograničavaju besplatnim korisnicima veličinu fajlova koje aploaduju - deli na više jednakih delova i podiže na servere tih sajtova.

Pirati to obično rade sakrivajući svoje IP adrese korišćenjem proksi servera, nakon čega dobijene linkove ostavljaju na specijalizovanim forumima kako bi svako zainteresovan mogao da dođe u posed informacija i konačno, piratizovanog sadržaja.

Preuzimanje fajlova od strane krajnjeg korisnika može biti obavljeno "peške" putem brauzera (svaki fajl skidate posebno, za svaki morate da ukucavate kod, na svaki morate da čekate odbrojavanje) ali postoji i mnogo programa koji sve rade automatski: jednostavno prekopirate sve potrebne linkove a on ih skida jedan po jedan.

Naravno, i ovde postoji caka što se tiče brzine: sajtovi korisnicima koji ne plaćaju njihove usluge ograničavaju brzinu protoka informacija, zbog čega je često torent ipak bolje rešenje.

Pored toga, tu je i gorepomenuto odbrojavanje: zbog toga što ništa ne plaćate morate da čekate na svaki fajl po barem pola minuta, a na svaki sledeći i duže - 15 minuta je uobičajeno vreme koje se čeka između dva fajla.

3. Gledanje ili slušanje sadržaja onlajn

Za one koji nemaju strpljenja da čekaju da se sadržaj skine, a imaju dovoljno brz internet najbolje rešenje jeste upravo ova opcija. Na internetu postoje brojni sajtovi na kojima filmove, serije i emisije možete da gledate bez prethodnog daunloada.

Kod nas je manje popularno jer većina ovih sajtova nije omogućila učitavanje titlova, u svetu je ravnopravni kanal sa ostalima.

U pitanju su sajtovi koji su obično registrovani u "opskurnim" državama u kojima borba protiv piraterije nije uzela maha, pa su samim tim i manje dostupni dugoj ruci američkog zakona.

4. Skidanje u klaudu

Poslednji trend u distribuciji piratizovanog sadržaja do krajnjih korisnika jesu klaud servisi.

Premda je i dalje dominantno, vreme kada su ljudi filmove i muziku skidali na svoje personalne računare polako prolazi. Servisi kao što su Wuala, uTorrent i Tribler omogućavaju da sve skidate preko i držite u klaudu, i da tom sadržaju imate pristup gde god želite: na primer, na telefonu dok se vozite javnim prevozom.

Neki od ovih servisa čak omogućavaju nameštanje automatskog daunlouda novih emisija čim se pojave na piratskim sajtovima.

U suštini ovo nije u punom smislu poseban oblik distribucije, pošto je tehnologija kojom se vrši ista, koliko je novi i poseban oblik konzumacije i pristupa tom sadržaju.

Virusi

Ima ih mnogo: pojedine studije pokazuju da oko 18 odsto izvršnih programa dostupnih preko BitTorenta sadrži malver.

Obično su to virusi koji su bezopasni i koji samo skupljaju informacije koje se potom prodaju trećim stranama kako bi oglašivači znali šta da vam nude u, recimo, popap prozorima, ali pojedini su opasni za funkcionisanje vašeg računara. Posebno ako koristite Vindouz operativne sisteme.

INDUSTRIJA vs PIRATI

Šta je industrija?

Ukratko, radi se o kompanijama i korporacijama koje su udružene u organizacije čiji je cilj zaštita njihovih zajedničkih prava. U ovom slučaju, njihova zajednička prava su više nego jasna.

Glavna udruženja u ovom sukobu su "International Federation of the Phonographic Industry" (procene su da godišnje potroši oko 120 miliona za borbu protiv piraterije), "Recording Industry Association of America" (godišnje potroši oko 50 miliona na borbu), "Motion Picture Association of America" (60-75 miliona) i "Business Software Alliance" (55 miliona).

Ko su pirati?

Odgovoriti na ovo pitanje konkretno je izuzetno teško, ali okvirno, u 70 odsto slučajeva se radi o mladim ljudima između 18 i 29 godina, a zastupljenost polova je podjednaka.

Iznenađujući su podaci koje je pre nekoliko godina iznela RIAA: pirati često dolaze sa velikih univerziteta, a najviše sa Ohaja, Perdjua i Nebraska-Linkolna.

Ono što je javno dostupno kao informacija jesu vebsajtovi koje pirati koriste za deljenje sadržaja: najpoznatiji su svakako PirateBay i Kat.ph (registrovan na Tošinom bunaru), i nekada MegaUpload.com koji sada radi na adresi Mega.co.nz. Vlasnik ovog sajta je Kim Dotkom, koji je ujedno - uz osnivače PirateBay-a -  glavno lice internet piraterije.

Kako sajtovi koji su medijum između pirata i korisnika zarađuju? Pomoću reklama koje iskaču u vidu popap prozora ili se jednostavno nalaze na samim stranicama. Procena je da je MegaUpload godišnje zarađivao 175 miliona dolara.

Materijalna šteta

Procene o finansijskoj šteti koju piratizacija autorskog sadržaja pravi njegovim tvorcima jako varira i pre svega zavisi od toga ko podatke iznosi. MPAA (filmska industrija) tvrdi da ih pirati godišnje koštaju između 20 i 25 milijardi dolara, ali protivnici SOPA (Zakona za borbu protiv onlajn piraterije) iznose drugačije podatke a čak i državne agencije sumnjaju u ispravnost ove procene.

Pre svega, kažu oni, zakon se odnosi samo na Amerikance i ne može biti primenjen van SAD. Kada se sve sabere i oduzme, šteta u Americi je oko 450 miliona dolara, a čak je i to verovatno preterana suma.

Pitanje stvarne štete je teško utvrditi jer to što je osoba nelegalno skinula film sa interneta ne znači i da bi ga inače kupila. U tom slučaju nije jasno u čemu se ogleda šteta, dok su benefiti za studio očiti.

Pored toga, mnogi ljudi ukazuju na to da su najpiratizovaniji sadržaji upravo oni koji ne mogu biti kupljeni onlajn. "Igra prestola" je najbolji primer. Takođe, lista najgledanijih filmova u bioskopima nije i lista najpiratizovanijih ostvarenja.

Muzička industrija kao argument protiv piraterije iznosi podatak da je od kako se pojavio Napster prodaja dvostruko opala a da je od 2004. do 2009. godine ukupna prodaja opala za 30 odsto, premda prodaja putem interneta beleži neprestani rast koji se meri u milijardama dolara. U istom razdoblju, procenjuje se da je oko 30 milijardi pesama ilegalno preuzeto sa interneta: RIAA tvrdi da je 95 odsto muzike koja se skida na internetu piratskog porekla.

Navodna šteta muzičkoj industriji: između 12 i 15 milijardi godišnje.

2008. godine piratski softver je činio 41 odsto ukupnog broja instaliranog softvera, i naneo štetu od 51 milijarde dolara.

Fantastične procene antipiratskih advokata idu čak toliko daleko da tvrde da će piraterija Evropu do 2015. godine koštati 240 milijardi evra i 1,2 miliona poslova.

Borba protiv piraterije

Ranije se industrija koncentrisala na potragu za krajnjim prekršiocima autorskih prava, odnosno za ljudima koji zaštićena dela skidaju (pojedinci su hapšeni a tražena odšteta se kretala u desetinama miliona dolara) u nameri da zastraši neposlušnu "raju", ali zbog neefikasnosti takve metode okrenuli su se novoj legislaturi.

SOPA (Stop Online Piracy Act) je svakako najčuveniji i najozloglašeniji vid ove nove borbe. Radi se o zakonskom predlošku koji će, ako bude donesen, omogućiti vladi SAD da lako gasi vebsajtove za koje se sumnja da krše autorska prava ali i da zadire u privatnost pojedinaca. Protiv zakona su ustali internet giganti kao što su Gugl, Fejsbuk i Tviter, tvrdeći da će dovesti do cenzure i gušenja slobode kakva postoji samo u Kini i Iranu.

Sajtovi na kojima možete skidati torente nemaju na svojim serverima filmove ili muziku: te sadržaje skidate od drugih ljudi sa njihovih računara, a torent služi da vas poveže sa njima. Teoretski, torent u imenu može da tvrdi da sadrži film, a da sadrži nešto potpuno drugo.

Zbog toga je bilo jako teško sudski dokazati da ti sajtovi krše zakone; međutim, presude ipak postoje. Gotfrid Svartholm Varg (28), suvlasnik sajta PirateBay, prošle je godine iz Kambodže izručen Švedskoj radi suđenja i osuđen na dve godine. Pritisci na ovaj portal su neprestani, u sudski procesi se množe.

Moćan udar na internet pirateriju je bilo i hapšenje Kim Dotkoma, vlasnika MegaUploada, i zatvaranje njegovog sajta koji se uskoro pojavio na novoj adresi.

Demonoid, jedan od torent giganata (navodno osnovan od nepoznatog Srbina pod pseudonimom Deimos), razbijen je od strane ukrajinske policije, potom preseljen u Hong Kong ali više nije u funkciji.

Zastrašivanje je, takođe, bilo efektivno: BTJunkie je sam prestao sa radom zbog pritisaka.

Industrija se protiv pirata bori i "pešadijski": neprestana potraga za zaštićenim sadržajem na sajtovima kao što je RapidShare i zahtevanje njihovog skidanja ima efekta ali samo kratkoročnog.

Ipak, najzanimljivi oblik borbe je tzv. "Copyright Alert System", a posledice po korisnike može da bude gubitak pristupa internetu ili smanjenje brzine: zapravo, ceo sistem je nazvan bezbol rečnikom "šest udaraca" koji će početi od najblažeg (upozorenja) a završiti se isključenjem.

Piratski argumenti i potreba za promenom paradigme

Proponenti internet piraterije imaju jasan kontraargument tezi da ona uništava umetnost. Oni postavljaju pitanje: ako je to tačno, onda bi trebalo da vidimo smanjenu proizvodnju muzike, filmova, knjiga i softvera, zar ne? To, međutim, nije slučaj, kažu oni. Već smo pomenuli da nisu svi oni koji skidaju ilegalni sadržaj spremni i da ga legalno kupe.

Pored toga, dela npr. Edgara Rajsa Barouza, tvorca Tarzana, kojima je istekao kopirajt su i dalje dostupna, i dalje se štampaju, dok su mnoga dela zaštićena autorskim pravima van opticaja. Ovo se takođe često dešava. Baš kao i to da mnoga dela koja su nastala u poslednjih 50 godina čame u trezorima izdavača koji niti žele da ih štampaju, niti žele da ih prodaju drugima bez ogromne nadoknade, niti žele da vrate prava piscima.

Zagovornici piraterije borbu protiv nje vide kao fundamentalno pogrešnu: autori znaju da će njihovi radovi biti piratizovani ako vrede, i bez obzira na to stvaraju jer znaju da će svejedno zaraditi novac.

Štaviše, mnogi muzičari, primera radi, uopšte ne podržavaju borbu protiv piraterije: Ališa Kiz, Kanje Vest i mnogi drugi podržali su MegaUpload. Razloge treba tražiti u činjenici da mnogi muzičari nisu vlasnici sadržaja koji su proizveli već su to izdavači koji iz svoje "dobrote" dozvoljavaju istima da ih izvode. Sve više muzičara ih zato u poslednje vreme zaobilazi.

Ideolozi piraterije zato smatraju da ako istinski želimo da podstaknemo kreativnost, kao i da zaštitimo privatnost i slobodu govora, moramo kao globalno društvo potpuno da odbacimo ideju intelektualnog vlasništva i sve zakone osmišljene da ga zaštite. Autori treba da budu akreditovani putem licence "Creative Commons" ali sve druge restrikcije na potrošača oni vide kao besmislene i štetne.

Ko će pobediti?

Teško je reći. Koliko god se industrija trudila da izgura legislaturu koja će ljude onemogućiti da skidaju zabranjene sadržaje, ili ih zaplašiti abnormalnom odštetom i zatvorom, pirati će biti inovativniji i pronalazili načine da zaobiđu zabrane i ostanu čisti.

Uzmimo primer PirateBaya. Usred pretnji po njegovo postojanje, rukovodstvo ovog sajta izbacilo je torent koji u sebi sadrži milion i po torenata: kompletnu arhivu ovog sajta! Kada je niz država zabranilo građanstvu da mu pristupi (između ostalih i Velika Britanija kojoj su se ovi ljudi zahvalili jer su im zabranom povećali dnevnu posetu za 12 miliona ljudi), oni su spakovali celokupan kod i ponudili ga kao besplatan fajl koji može da se skine i instalira na bilo koji server. Ljudi su počeli da rade upravo to i uskoro ste imali stotine novih verzija sajta.

Pored seljakanja svojih glavnih servera po zemljama kao što je Severna Koreja npr, pojavila se i ideja izgradnje flote dronova koji bi leteli iznad atmosfere i omogućavali ljudima da besplatno skidaju muziku i filmove.

- Jedini način da ih obore bi bio da pošalju avione, a to bi značilo objavu rata - napisao je jedan od saradnika PirateBay-a.

Postoji otvorena opasnost, međutim, da borba protiv piraterije u oblicima kao što je SOPA, internet pretvori u globalni konclogor u kome više neće postojati ova sloboda koju mi danas imamo. Iskreno se nadamo da do toga neće doći.

KVIZ: DA LI STE PIRAT?

Ako ste ikada skinuli nelegalnu kopiju autorskog sadržaja sa interneta, posebno ako ste to uradili putem torenta, pirat ste.

Na pitanje nam slobodno odgovorite u komentarima.

(M. B.)