DVOSTRUKI ARŠINI JUTJUBA: Zabranjuju klipove, a dopuštaju najgore vređanje u komentarima! (VIDEO)

Društvene mreže, poput Jutjuba, primenjuju od svog osnivanja veoma čudno pravilo vezano za njihov sadržaj. Dok je strogo zabranjeno objavljivanje bilo kakvog eksplicitnog sadržaja, u komentarima koji idu kao propratni deo klipa, dozvoljeni su komentari puni psovki, pretnji, najgorih vulgarnosti i omalovažavanja!

Tako posetioci ovih sajtova, ako žele da vide neki od klipova koji ih zanima, moraju da čitaju najogavnije uvrede kojim se ostali korisnici međusobno čašćavaju.

Dragan Varagić, profesor ITS-a, Visoke škole strukovnih studija za informacione tehnologije i predavač na IT Akademiji, navodi da, načelno gledano, društvene mreže poput Jutjuba nemaju nadležnost nad komentarima koje su osnovali njihovi korisnici i da bi to trebalo da rešavaju "vlasnici" naloga u okviru kojih se emituju i komentarišu snimci.

- Jutjub je jedan od najpopularnijih sajtova svuda na svetu. On se nalazi na trećem mestu po posećenosti, iza Gugla i Fejsbuka. Struktura servisa je takva da oni nisu odgovorni za komentare koji se pišu ispod pojedinih klipova, već kreatori tih kanala. Međutim, to je problem i Jutjuba, a oni ga ne rešavaju, jer se do sada nije desio nikakav skandal koji je vezan na tu temu. Kada se desi nešto krupno i kad iskrsne neki krupan problem u vezi komentara, Jutjub će ga rešiti. Ovaj sajt ima resurse i softvere da to sredi. Za moderisanje komentara Jutjubu je potreban ogroman broj moderatora. Za giganta kao što je ova firma to neće biti problem, ukoliko bude bilo potrebno. Međutim, dok se tako nešto ne desi, odnosno dok im ne iskrsne neki problem koji će ih naterati da se pozabave time, stvari će ostati nepromenjene - smatra profesor Varagić.

Inače, ovo pravilo za necenzurisanje komentara važi svuda u svetu, ali su komšije Hrvati na putu da reše problem, jer se kod njih od početka tekuće godine pretnja na internetu tretira kao govor mržnje.

Tako je prema izmenjenom Krivičnom zakonu Hrvatske, internet uvršten u krivično delo govora mržnje, pa će ubuduće svako ko preko društvenih mreža podstiče ili propagira slike ili druge materijale kojima se promoviše nasilje ili mržnja, biće kažnjen do tri godine zatvora.

U Srbiji je nešto drugačije. Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković smatra da država ne treba i ne može da reguliše svaki segment internet komunikacije. On tvrdi da sami građani i pravna lica imaju mogućnost da pokretanjem privatnih tužbi reaguju na negativne pojave u onlajn komunikacijama.

- Ni najbogatije države sveta nemaju resurse da zaštite svakog korisnika interneta na način na koji on smatra da ima pravo da bude zaštićen - ističe Stamenković, podsetivši da krivično zakonodavstvo Srbije deli krivična dela na ona koja se pokreću po privatnoj tužbi i službenoj dužnosti. Prema njegovim rečima, građani pre angažovanja državnog aparata mogu da preduzmu radnje kako bi sačuvali svoju čast i ugled ukoliko su povređeni na internetu.

- Međutim, kada uvreda preraste u ugrožavanje sigurnosti tužilaštvo je dužno da reaguje i mi to činimo - napominje Stamenković, podsetivši da su od 2010. vođeni krivični postupci i da su donete osuđujuće presude protiv onih koji su pozivali na nasilje uoči parada ponosa. Kada je reč o pravnim licima, odnosno kompanijama čiji bi ugled mogao biti narušen preko interneta, one ne mogu da očekuju da tužilaštvo ima kristalnu kuglu i čarobni štapić, tako da mora da postoji interakcija kako bi bilo osnova za eventualno pokretanje postupaka, poručuje Stamenković.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Danilo Nikolić kaže da krivično zakonodavstvo Srbije ne prati u dovoljnoj meri razvoj informacionih tehnologija i ekspanziju komunikacija na društvenim mrežama, iako je krivično-pravna zaštita u oblasti visoko-tehnološkog kriminala u velikoj meri usaglašena sa evropskim standardima.

Nikolić smatra da je nedavna dekriminalizacija klevete u srpskom zakonodavstvu podsticaj slobodi izražavanja u javnoj komunikaciji. On upozorava, ipak, da demokratija nije anarhija i da konsekvenca liberalnih zakona ne sme da bude da svako bez ikakve odgovornosti radi šta hoće.

- Za razliku od časti, koja je unutrašnje osećanje, postoji ugled, koji je ono što drugi misle o nama. Taj ugled mogu imati i fizička i pravna lica i on treba da bude zaštićen - zaključuje Nikolić.

(Telegraf.rs)