POVRATAK CISPA-e: Dan kada je internet brutalno ubijen!

Početkom prošle godine ulice brojnih svetskih gradova bile su prepune demonstranata koji su političkim elitama i korporacijama poručile da ne žele nikakve zakone kojima će se gušiti njihova privatnost u svrhu borbe protiv sajber terorizma ili piraterije.

Tadašnji pritisak je uspeo i predlozi zakona poput SOPA-e, CISPA-e i ACTA-e su odbačeni, ali sada je jasno da je, barem kada je CISPA u pitanju, odbacivanje njegovog izglasavanja bilo samo privremeno i juče je Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao ovaj predlog zakona koji još mora da potvrdi Senat i da ga potpiše Barack Obama da bi CISPA i službeno postala zakonom.

Kako prenosi Hafington Post, CISPA (Cyber Intelligence Sharing and Protection Act) je zakon za zaštitu od sajber terorizma i drugih oblika sajber napada, ali ona će omogućiti privatnim kompanijama da sa drugim korporacijama i američkom vladom deli lične podatke svojih korisnika – čak i u slučajevima u kojima su se te kompanije ugovorom obvezale da to neće raditi.

Dakle, CISPA bi bila iznad svih ostalih zakona i kompanije koje su se ugovorom obvezale da neće deliti privatne podatke svojih korisnika (poput npr. e-mailova i drugih privatnih informacija), biće oslobođene odgovornosti i potencijalnih civilnih tužbi zbog kršenja tih ugovora.

Zanimljivo je da je jedan delegat Kongresa kao jedan od argumenata zbog kojih bi trebali izglasati CISPA-u spomenuo i nedavni teroristički napad u Bostonu – Majk Mekol rekao je kako su u tom napadu upotrebljene prave bombe, a kada je u pitanju sajber prostor to su digitalne bombe i upravo zbog toga "ovaj zakon treba da se donese po hitnom postupku".

Mekol je dodao da, kada digitalne bombe napadnu SAD, to će biti krivica Kongresa koji nije na vreme izglasao ovaj zakon kojim bi trebali da se spreče sajber napadi na američku infrastrukturu i institucije.

Kao i prošle godine, organizacije za zaštitu privatnosti smatraju ovaj zakon napadom na privatnost korisnika jer će njegovim donošenjem privatne korporacije i vlada imati pristup svim ličnim i privatnim podacima korisnika koje će moći međusobno da razmenjuju.

Organizacija Electronic Frontier Foundation (EFF) tražila je da se u ovaj zakon ubaci i amandman prema kojem će privatne kompanije sa korisnicima moći da sastavljaju pravno primenjive ugovore o privatnosti, ali u Predstavničkom domu nisu glasali o njihovom amandmanu.

Ako na kraju Senat prihvati ovaj zakon u trenutnom obliku, potpisivanje ovakvih ugovora o privatnosti i zaštiti podataka između kompanija i korisnika neće imati previše smisla jer, ako kompanija prekrši taj ugovor, neće biti nikakvih sankcija, a za nadzor i deljenje tih (privatnih) podataka neće biti potreban sudski nalog.

Novinar Gardijana celu situaciju oko CISPA-a sveo je na rečenicu: "Sajber sigurnost je veliki problem, ali CISPA pokušava rešiti taj problem napadom na slobodu interneta" i dodao je da će protiv ovog zakona biti svi oni kojima je stalno do njihove privatnosti u digitalnom svetu.

(Telegraf.rs / Dnevnik.hr)