OTAC INTERNETA: Hoće da nas kontrolišu!

Jedan od očeva interneta, potpredsednik kompanije "Gugl" Vinton Serf, koji je zajedno sa Bobom Kanom razvio protokol TCP/IP, smatra da je internet u opasnosti zbog toga što Vlade širom sveta sve više ugrožavaju slobodu govora pojedinca i na sve načine pokušavaju da ga stave pod svoju kontrolu.

Internet nam daje moć da izrazimo svoje mišljenje, da stvaramo, da učimo i delimo. Danas je više od dve milijarde ljudi on-lajn – skoro trećina planete.

Internet je postao pokretačka snaga ekonomije 21. veka dozvoljavajući nam da kreiramo svoju globalnu publiku jednim klikom miša i stvaramo milione novih poslova.

Sudeći po najnovijoj OECD studiji, internet čini 13 odsto biznisa u Americi i utiče na svaku industrijsku granu – od auto-industrije sve do restorana i malih porodičnih biznisa.

Još od vremena kada je Gutenberg izmisliio presu, a Bel telefon, nijedan izum nije dao moć tolikom broju ljudi i ponudio toliko dobrog čovečanstvu.

Danas se slobodan i besplatan internet nalazi na udaru. Skoro 42 zemlje kontrolišu i cenzurišu njegov sadržaj, a ova brojka čak ni ne uključuje ozbiljne prestupnike kao što su Severna Koreja i Kuba.

U poslednje dve godine, kako tvrdi "Fridom haus", Vlade širom sveta donele su 19 novih zakona koji prete slobodi izražavanja na internetu.

Neke od tih Vlada pokušavaju da iskoriste zatvorene sastanke Internacionalne telekomunikacione unije (ITU), koja svoja vrata otvara 3. decembra u Dubaiju, kako bi nastavile da šire svoj uticaj i svoje interese.

Naviknute na totalnu kontrolu medija, ove Vlade strahuju od gubitka iste zbog interneta. Brinu se zbog širenja neželjenih ideja i besne su što ljudi imaju mogućnost da iskoriste slobodu interneta za njihovo kritikovanje.

ITU na predstojećem sastanku želi da sakupi regulatore iz celog sveta kako bi ponovo pregovarali o decenijama starom sporazumu koji je bio fokusiran na bazične telekomunikacije, ali ne i na internet. Pojedini predlozi država našli su se na WICITLeaks sajtu i mogli bi da dovedu do opravdavanja cenzure govora ili do potpunog ukidanja pristupu internetu.

Pojedini autoritarni režimi navodno predlažu zabranu anonimnosti na vebu kako bi lakše mogli da otkrivaju i dolaze do disidenata. Druge su pak predlagale prebacivanje odgovornosti sistema privatnog sektora, koji se bavi imenima domena i internet adresama, na Ujedinjene nacije a neke čak traže dodatne poreze za sajtove koji žele da dopru do ljudi van njihovih matičnih granica.

Problem? Svaki sledeći pokušaj da se stvori novi globalni fenomen naišao bi na veliki problem finansiranja u pokušaju da postane novi YouTUbe, Facebook ili Skype.

Želim da budem jasan: Ne želimo kraj postojanja ITU. Ova agencija Ujedinjenih nacija pomogla je svetu da organizuje telekomunikacije i privuče preko potrebne investicije.

Međutim, ova agencija je potpuno pogrešno mesto za donošenje odluka koje se tiču budućnosti interneta zbog činjenica da samo vlade imaju pravo glasa, pa i one koje se zalažu za zatvoren internet. Inženjeri, kompanije i obični ljudi koji ga grade i koriste nemaju pravo glasa.

Transparentnost i otvorenost predstavljaju ključ za učešće u sastavljanju novih zakona. Sporazum koji će biti postignut u Dubaiju neće biti dostupan javnosti.

U "Guglu" vrlo dobro znamo kako izgleda biti na drugom kraju kada su u pitanju ovakvi državni zakoni. Gugl je prisutan u 150 zemalja širom sveta. Naši servisi, uključujući tu i Jutjub, Bloger i Džimejl, u nekom trenutku su bili blokirani – privremeno ili stalno, u više od 30 zemalja.

Svoje nezadovoljstvo pojedinim odlukama Vlada i pokušajima kontrole interneta izrazili su brojni korisnici, stručnjaci i organizacije širom sveta.

Više od 1.000 organizacija iz preko 160 zemalja izrazilo je svoju zabirnutost povodom predstojećeg sastanka iza zatvorenih vrata u Dubaiju. Svi koji se zalažu za slobodan internet mogu više da saznaju o ovoj temi ovde – i ako odluče, mogu da daju svoju podršku.

Iako pojedine Vlade veruju da su internetu potrebna nova globalna pravila kako bi se ubrzalo njegovo širenje u zemljama trećeg sveta, mi verujemo da je sadašnji tržišno orijentisan pristup u najboljoj mogućnosti da prati eksponencijalni rast interneta.

Servisi bežičnog interneta sve su prisutniji, prekidi rada sve ređi. U narednih nekoliko godina internet će koristiti 4 milijarde ljudi – skoro polovina čovečanstva.

Državni sistem kontrole ne samo da nije potreban već može dovesti do povećanja cena i troškova i ozbiljnog usporavanja rasta interneta koji je neprekidan od njegovog komercijalnog predstavljanja devedesetih godina prošlog veka.

Njegova budućnost trenutno je sve samo ne sigurna, a istorija nam je ponudila i previše upozorenja. Svega nekoliko decenija od Gutenbergovog stvaranja prese, kraljevi i sveštenici krenuli su sa ograničavanjem prava za štampanje knjiga.

Istorija je puna primera Vlada koje "štite" svoje građane od zla restrikcijama i kontrolama informacija i zabranama slobode govora.

Mi moramo da se postaramo, kolektivno, da internet ne doživi sličnu ili istu sudbinu.

(I. M. / Izvor: B92)