Da li ste čuli za teoriju "mrtvog interneta"? Zastrašujuća je, dobro pročitajte sve o njoj

Teorije zavere često postanu toliko nerealne da su i smešne i teško ih je potpuno opovrgnuti tvrdokornim vernicima. Ali teorija "mrtvog interneta" je jedna od zavera koja bi mogla imati više osnova od drugih, zahvaljujući porastu veštačke inteligencije (AI) chatbotova i agenata, piše Live Science, čiji članak prenosimo.

Ova teorija se prvi put pojavila na forumu "Agora Road's Macintosh Cafe" 2021. godine, kada je korisnik pod imenom "IlluminatiPirate" započeo temu pod nazivom "Teorija mrtvog interneta: Većina interneta je lažna". Pozivajući se na postove sa velikih foruma za diskusiju kao što je 4Chan, teorija sugeriše da su nehumani botovi odgovorni za većinu aktivnosti i kreiranja sadržaja na internetu.

Preporučujemo

"Šta tvrdi teorija mrtvog interneta?"

Na najvišem nivou, koncept je da botovi automatski i brzo stvaraju objave na društvenim mrežama koje su algoritamski podešene za angažovanje - efikasno stvarajući klikove, komentare i lajkove na platformama poput Facebook-a i TikTok-a. To je zato što više interakcija i angažmana može doneti veće prihode od oglašavanja.

Međutim, ispod površine leži opasnija ideja da su i nalozi koji se angažuju na takvom sadržaju takođe botovi i AI agenti - što znači da se sva ova aktivnost odvija između mašina, bez ljudske interakcije. Još dublja složenost teorije predlaže da vladine organizacije koriste botove kako bi manipulisale ljudskim mišljenjima.

Ovo je stvorilo ideju o "mrtvom internetu", pri čemu se ta smrt navodno desila oko 2016. ili 2017. godine. Cela ova teorija dobila je više pažnje u članku pod nazivom "Možda ste to propustili, ali internet je 'umro' pre pet godina" u časopisu "The Atlantic".

Koliko istine ima u teoriji mrtvog interneta?

Teško je precizno odrediti koliki deo interneta zauzimaju mašine, s obzirom na to da različite studije daju kontradiktorne informacije. Istraživanje kompanije za sajber bezbednost "Imperva" pokazalo je da botovi čine oko polovinu ukupnog internet saobraćaja. Ovaj saobraćaj uglavnom dolazi od botova koji se koriste za generisanje lažnih prihoda od oglašavanja; YouTube je bio među sajtovima koji su pretrpeli posledice, jer su botovi korišćeni za veštačko povećavanje angažmana.

Druga preliminarna studija, objavljena od strane "AWS-a" 5. juna 2024. godine, navodi da su 57,1% svih rečenica na internetu mašinski prevedeni tekstovi. Što se tiče web sajtova koji sadrže AI-generisan sadržaj, trenutna procena iznosi 13,1%, prema stalnoj studiji koju sprovodi "Originality.ai".

Rasprostranjenost botova i drugih alata, poput online prevodilaca, poznata je već godinama - ali to ne znači nužno da je internet "mrtav". Iako generativna AI, poput velikih jezičkih modela kao što su ChatGPT i Google-ov Gemini, može automatizovati kreiranje sadržaja, još uvek nije dovoljno napredna da bi prošla ljudsku proveru. AI-generisan sadržaj često sadrži netačne informacije ili lošu gramatiku i pravopis, što brzo otkriva da ga je stvorila veštačka inteligencija.

Međutim, postoji prostor za zabrinutost zbog brzog razvoja ove tehnologije. Kako AI napreduje u stvaranju agenata koji mogu delovati nezavisno od specifičnih ljudskih uputstava, moguće je zamisliti da takvi agenti međusobno komuniciraju i favorizuju AI-kreiran sadržaj u odnosu na onaj koji su stvorili ljudi. To bi moglo dovesti do situacije u kojoj je internet sadržaj prilagođen za AI agente, a ne za ljude, kako bi se promovisali proizvodi i povećao angažman. Videli smo naznake ove nove ekonomije nakon prve transakcije kriptovalute između AI agenata - bez ljudskog učešća.

Kuda ovo može odvesti još je u domenu spekulacije, ali dublja zabrinutost je upotreba AI za brzo generisanje sadržaja lošeg kvaliteta koji će hraniti platforme i pretraživače gladne sadržaja.

Da li je internet groblje? Daleko od toga

Ono što se može činiti kao uznemirujuća teorija trenutno nema ubedljive dokaze koji je podržavaju. Priroda deljenja sadržaja i viralnosti znači da se isti postovi mogu neprekidno pojavljivati; slično se može reći za pesme koje su postale popularne pre deceniju i još se pojavljuju u oglasima, uprkos tome što su muzičari daleko od trenutnih trendova.

Takođe, donekle dosadna priroda optimizacije pretraživača (SEO) tera ljude da ponekad kreiraju sadržaj na način koji može delovati kao da ga je napravio robot. Tužna istina? Možda je to samo mladi pisac koji pokušava da ispuni kvotu ili koristi određene ključne fraze, ubacujući niz linkova i prateći brojne druge procese i procedure koje pretraživači poput Google-a favorizuju u bilo kojem trenutku.

To ne znači da je većina interneta sada pogođena botovima. Ovaj članak je delimično optimizovan. Izdavač Live Science-a, Future Publishing, takođe ima odsek koji optimizuje web stranice svojih publikacija da rangiraju više u pretraživačima.

Međutim, gde se deo ovoga može automatizovati, Google — sa svojim vodećim pretraživačem — bio je strogo protiv penalizacije članaka koji pokušavaju da manipulišu njegovim algoritmom pretraživanja. Štaviše, za publikacije koje nude savete, posebno savete o kupovini, Google traži sadržaj koji dokazuje da je čovek koristio preporučenu uslugu ili proizvod. To može uključivati citiranje stvarnih primera, kao što je trajanje baterije telefona, ili imanje originalnih fotografija koje prikazuju uređaj u upotrebi. Tako trenutne SEO smernice zapravo guraju za više sadržaja koji su stvoreni od strane ljudi i fokusirani na ljude.

Budite oprezni šta čitate — posebno na društvenim mrežama

Kada su u pitanju platforme društvenih medija — uključujući X, Facebook, TikTok i Instagram — voda oko teorije mrtvog interneta postaje mutna. Iako nema sumnje da milioni ljudi koriste te platforme — mogućnost postavljanja botova za objavljivanje na osnovu ključnih reči daje težinu ideji da je internet prepun pametnih agenata, a ne ljudi.

Zahvaljujući generativnoj AI, sada ima mnogo AI-generisanih Instagram modela i influensera koji se kriju na mreži, prikazujući naizgled savršene prikaze često oskudno obučеnih osoba.

Naravno, porast influensera i zvezda društvenih mreža i mnoštvo filtera — plus ideja da život nije tačno prikazan na društvenim mrežama — već doprinosi sloju lažnosti u učešću na mreži.

Uprkos evoluciji društvenih mreža da ponekad deluju kao alat za oglašavanje, one i dalje imaju ogroman uticaj na milione ljudi. Ustanci Arapskog proleća 2011. godine delimično su pripisani pokretu koji se izgradio na Facebook-u. Nedavno su nemiri koje su predvodili desničarski aktivisti u Velikoj Britaniji izbili zbog dezinformacija koje su se širile na društvenim mrežama.

U svetlu toga, postoji potencijal da AI agenti promovišu lažne informacije i međusobno komuniciraju kako bi povećali angažman, čime se dodatno raspiruje buduća vatra. Istorijska studija objavljena u časopisu "Nature" otkrila je da su od 14 miliona poruka koje su širile 400.000 članaka na Twitter-u (sada poznatom kao X) tokom 10 meseci između 2016. i 2017. godine, "socijalni botovi" nesrazmerno igrali ulogu u širenju članaka sa "niskom kredibilnošću." Ovo je dovelo do amplifikacije sadržaja - što nazivamo "postati viralno."

Ovo ostavlja prostor za zabrinutost. S obzirom na to da je Reuters Institute for the Study of Journalism Digital News Report 2024. godine otkrio da su društvene mreže izvor vesti za 48% Amerikanaca, još uvek postoji ogroman broj ljudi koji su plodna meta za uticaj dezinformacija koje šire botovi.

Teorija "mrtvog interneta" zapravo ne znači da su sve vaše online interakcije sa botovima, napisali su istraživači AI-a Jake Renzella i Vlada Rozova u blog postu za Univerzitet u Novom Južnom Velsu, Sidnej. Ali to je podsetnik da treba biti skeptičan prema javnim interakcijama na društvenim mrežama. Štaviše, ideja da internet čine sadržaji koje su stvorili ljudi i koje konzumiraju drugi ljudi je pretpostavka koju više ne možemo praviti.

(Telegraf Nauka/Live Science)