Godinama obučavate veštačku inteligenciju, a da toga niste svesni: Evo čemu služi CAPTCHA

Google-ova reCAPTCHA (najpopularniji CAPTCHA servis) usluga je opisana kao sredstvo za zaštitu veb lokacija od botova. Ako sistem posumnja da bot pokušava da pristupi sajtu, postaviće neki test koji bi samo ljudi tehnički mogli da prođu.

Ako ste proveli dovoljno vremena na internetu, nesumnjivo ste imali interakciju sa ovim sistemom dok ste pokušavali da pristupite svojoj omiljenoj veb lokaciji. Pojavljuje se panel sa slikama i morate da izaberete sve slike koje sadrže vatrogasni hidrant, automobil ili most.

Čestitamo vam! Vi ste pomogli nekom Google modelu mašinskog učenja tako što ste označili neke podatke za njih.

Duboko unutar Google-ovih reCAPTCHA veb stranica, ovo je ono što kompanija kaže o korišćenju podataka sakupljenih iz ovog sistema:

"reCAPTCHA takođe pozitivno koristi ljudski napor uložen u rešavanje CAPTCHA koristeći rešenja za digitalizaciju teksta, označavanje slika i izgradnju skupova podataka za mašinsko učenje. Ovo zauzvrat pomaže u očuvanju knjiga, poboljšanju mapa i rešavanju teških AI problema."

Vaši klikovi su pomogli veštačkoj inteligenciji da "shvati" stvari koje ranije nije razumela i samim tim postane pametnija.

A mislili ste da se samo prijavljujete na neku veb lokaciju.

Google-ova reCAPTCHA je započela kao saradnja brojnih kompjuterskih naučnika na Univerzitetu Carnegie Mellon u Pitsburgu, prvi put objavljena 2007. – i brzo ju je preuzeo Google već 2009. godine. Premisa je bila sledeća: spojiti korisnike koji treba da dokažu da su ljudi sa podacima koje je potrebno transkribovati, obe strane dobijaju nešto od toga.

Dakle, umesto da digitalizujemo knjige tako što će jedna osoba da izvrši veoma dosadan zadatak ručnog kucanja ili provere cele knjige, milioni ljudi mogu nesvesno da sarađuju da bi postigli isti cilj.

Znate kako su ranije uglavnom bile dve reči koje morate povezati sa slikama? Zapravo je samo jedna reč bila "pravi" test za vas da dokažete da niste robot, a druga reč je uglavnom nešto novo što tek treba transkribovati - ali vi kao korisnik ne znate koja je koja, pa uvek uradite obe reči tačno.

Zatim 2012. godine Google je počeo da uključuje ne samo reči, već i fotografije sa Google Street View-a – počelo je malo, samo brojevi ulice ili neke druge oznake. A 2014. godine sistem je postao gotovo potpuno fokusiran na treniranje veštačke inteligencije. 

U suštini, način na koji mašinsko učenje funkcioniše je da mašini predate gomilu podataka koji su već sortirani - recimo, gomilu slika mačaka koje ste označili kao mačke, a zatim ona koristi ove informacije da izgradi neuronsku mrežu koja omogućava mašini da izabere mačke iz drugih slika. Što više slika mačaka date sistemu, veštačka inteligencija postaje tačnija u odabiru mačaka sa drugih slika.

Google ima bezbroj razloga da želi da obuči veštačku inteligenciju da prepoznaje objekte na slikama: bolji rezultati Google pretrage slika, precizniji rezultati Google mapa i slično. A, da. I mala stvar koja se tiče autonomnih vozila - tako žele da osiguraju da vozila budućnosti ne udare nešto. Znate kada reCAPTCHA od vas zatraži da identifikujete ulične znakove? U suštini, igrate veoma malu ulogu u upravljanju autonomnim vozilom negde, u nekom trenutku u budućnosti.

Tako da, čestitamo, trenirate veštačku inteligenciju godinama, a da toga niste ni svesni.

(Telegraf.rs)