Više od 55 zemalja potpisalo deklaraciju o slobodi interneta, među njima i Srbija

SAD i više od 50 drugih zemalja, među kojima je i Srbija, potpisale su pakt kojim se obavezuju da će internet ostati slobodan i otvoren.

Ovaj potez je osmišljen da se suprotstavi rastućem trendu zemalja koje donose politiku blokiranja delova ili celog interneta.

“Deklaracija za budućnost interneta” obavezuje potpisnike da obezbede da internet bude “otvoren, besplatan, globalan, interoperabilan, pouzdan i bezbedan” i da funkcioniše kao “jedinstvena, decentralizovana mreža mreža”.

Dokument od tri stranice podstiče rad kroz niz postojećih globalnih organizacija, uključujući ICANN, UN, G7 i druge.

On navodi niz širokih ciljeva u vezi sa zaštitom ljudskih prava, promovisanjem konkurencije, obezbeđivanjem održivosti i uzdržavanjem od korišćenja mreže kao alata za državni nadzor.

Potpisnici su Andora, Argentina, Australija, Austrija, Belgija, Bugarska, Kabo Verde, Kanada, Kolumbija, Kostarika, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Dominikanska Republika, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Izrael, Italija, Jamajka, Japan, Kenija, Kosovo, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Maldivi, Malta, Maršalska Ostrva, Mikronezija, Crna Gora, Holandija, Novi Zeland, Niger, Severna Makedonija, Peru, Poljska, Portugal, Rumunija , Senegal, Srbija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Tajvan, Trinidad i Tobago, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ukrajina i Urugvaj, kao i Evropska komisija.

Rusija, Kina i Severna Koreja nisu potpisale. Takođe nisu ni Indija i Brazil.

Deklaracija dolazi usred sve većeg straha da bi se globalni internet mogao raspasti na različite delove, poznato kao “splinternet”, kao i zbog porasta broja zemalja koje primenjuju delimičnu ili potpunu blokadu pristupa internetu.

Sloboda interneta je opala 11. godinu zaredom, prema Freedom House-u.

Dok se deklaracija bavi nekim pitanjima vezanim za sajber napade, kao što su ransomware i međunarodno mešanje u izbore, pakt ipak nije neka vrsta Ženevske konvencije o sajber-ratu koju mnogi zagovaraju.

Neke od ciljeva u vezi sa ljudskim pravima i konkurencijom je lako prihvatiti kao široke tačke, ali prakse potpisnika mogu se lako divergirati.

(Telegraf.rs)