Šta je Splinternet? I zašto bi trebalo da obratite pažnju na ovaj pojam

Recimo da na dnevnoj bazi posećujete stranice kao što su Facebook, Wikipedia ili Google. Sa otvorenim Internetom, možete posećivati ove sajtove bez mnogo razmišljanja. Sada zamislite da se ovo dešava umesto toga:

• facebook.com – Blokirano. Ne možete pristupiti sajtu.
• en.wikipedia.org – Trebalo bi da dođete do engleske Wikipedije, ali umesto toga vidite ono što izgleda kao verzija Wikipedije na drugom jeziku. A pritom niste ni sigurni da li je to prava Wikipedia.
• google.com – Ne otvara vam Google, već na neki drugi pretraživač, gde vidite samo izvore koje je odobrila vlada.

Ovo je Splinternet.

Tamo gde vas adrese koje inače koristite na otvorenom Internetu mogu odvesti na potpuno druga mesta — ili sajtovi mogu biti potpuno blokirani.

To je mesto gde ne možete da verujete imenima i adresama da vas odvedu tamo gde bi trebalo. To je mesto gde se granice dodaju sistemu bez granica. To je mesto gde slobodan protok informacija postaje ograničen i potisnut.

Splinternet je ideja da se otvoreni, globalno povezani Internet koji svi koristimo deli na kolekciju fragmentiranih mreža koje kontrolišu vlade ili korporacije.

Ove odvojene mreže mogu koristiti ista imena i protokole kao globalni Internet, ali informacije koje dobijate sa svakog intraneta su ono što vlada ili neka korporacija želi da vidite.

Dakle, iako na prvi pogled može izgledati kao globalni internet na koji ste navikli, nije. To je “RussiaOnline” ili “RUNet”, ako koristimo trenutno aktuelni primer.

Možda ćete moći da koristite iste pretraživače i mejl, ali ne možete da dođete do istih mesta. A čak i ukoliko u tome uspete, nemate pojma da li lokalna vlast prati sve što radite.

Splinternet se već dešava — i ima dubok uticaj na ogroman broj ljudi.

Najpoznatiji primer je kineski “Veliki zaštitni zid” (engl. Great Firewall). Kada ste onlajn u Kini, niste na globalnom internetu. Nalazite se na takozvanoj “bezbednoj” verziji kineske vlade. Vidite ono što oni žele da vidite — i koristite usluge koje oni žele da koristite.

Ali to nije internet na koji se ostatak sveta oslanja.

Ruska vlada je u više navrata nagoveštala da želi da sledi primer Kine, stvarajući sopstvenu “suverenu” verziju interneta. Do sada u tome nisu uspeli jer je globalni internet još uvek dosta povezan sa ruskim mrežama. Ali to se polako menja,

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, pojavljivali su se pozivi da se Rusija isključi sa interneta. Ruska vlada koristi ovu šansu da pokuša da stvori državno kontrolisanu verziju interneta “RussiaOnline” koju su sve vreme želeli.

Potez koji i druge autoritarne zemlje pomno prate.

Internet nam omogućava da se povezujemo, komuniciramo, sarađujemo i stvaramo. Internet koji je postao okosnica svetske ekonomije i naših života.

A uspeo je zbog svog otvorenog, neograničenog pristupa i zajedničkih protokola. Da bi tako ostalo, ne sme doći do njegovog cepanja i fragmentacije.

(Telegraf.rs)