Šta je Web 3.0, nova verzija Interneta o kojoj svi pričaju?

Kada se sagleda IT ekosistem na globalnom nivou, ova godina pored nestašice čipova, logističkih problema i drugih stvari, predstavljala je godinu kada je termin Web 3.0 donekle postao mejnstrim. Web 3.0 su zagovornici kriptovaluta i blokčejn tehnologije okarakterisali kao “budućnost interneta”.

Prema nekima, Web 3.0 predstavlja demokratizovani internet, a uz blokčejn kao okosnicu, Web 3.0 će ljudima – a ne korporacijama – dati kontrolu nad podacima, digitalnom imovinom, aplikacijama i platformama.

Web 3.0 je još uvek maglovit koncept sa različitim definicijama — što je jedan od faktora koji podstiče cinizam. Neki od ključnijih ljudi u globalnoj IT industriji, poput Elona Maska i Džeka Dorsija kritikovali su Web 3.0.

Upravo zbog toga, razgovarali smo sa Ivanom Bjelajcem, glavnim izvršnim direktorom kompanije MVP Workshop, koja je jedna od pionira izgradnje blokčejn proizvoda u Evropi, Emilijom Vuković, predsednicom Srpske blokčejn inicijative (SBI) i Srećkom Miodragovićem, savetnikom predsednika kompanije Comtrade, kako bismo saznali šta je Web 3.0 i šta donosi nova “revolucija interneta”.

Web 3.0 daje nam veću kontrolu nad svojim podacima

Kako objašnjava Ivan Bjelajac, kada govorimo o istoriji Web-a, obično kažemo da je Web doneo mogućnost da na internetu kao ogromnoj računarskoj mreži dostupnoj svima sa velikom lakoćom pristupimo ogromnim količinama podataka i da budemo prilično sigurni da ćemo, iako je u pitanju svetska mreža, tim podacima skoro uvek moći da pristupimo.

Web 2.0 nam je dao internet kakav znamo danas i obično se povezuje sa pojavom velikih socijalnih mreža i mobilnih aplikacija koje su generisanje većine sadržaja na internetu prebacile na korisnika. Međutim, ove aplikacije su takođe stvorile i metode monetizacije ili korišćenja ovih podataka koji uvek nisu najbolji za korisnika čak ni kada je on profesionalni kreator tog sadrzaja, nastavio je on.

Osnovna ideja Web 3.0 je decentralizovana verzija interneta gde sami korisnici kontrolišu svoje podatke i slobodno ih svojom voljom pomeraju iz aplikacije u aplikaciju bez potrebe da traže dozvolu od samih vlasnika aplikacija.

- Pošto Web 3.0 omogućava korisnicima da sami kontrolišu svoje podatke, obično se povezuje sa blokčejnom, odnosno decentralizacijom čuvanja podataka i kriptografijom kao načinima da ti podaci budu zaista bezbedni na globalnoj mreži - kaže Bjelajac.

Ali, opet, postoje dve strane novčića. Sa jedne strane imamo okorele zagovornike, koji često hiperbolišu prednosti “novog interneta”, zanemarujući mane, a sa druge strane su skeptici koji često te prednosti ne vide.

Prema rečima sagovornika, Web 3.0 nudi tri glavne prednosti, a kao najveću manu izdvojio je činjenicu da Web 3.0 nema administratora na kakvog smo navikli.

Među prednostima, izdvojio je Bjelajac, Web 3.0 pruža korisnicima kontrolu nad njihovim onlajn prisustvom.

- U mogućnosti smo da održavamo jedan digitalni identitet umesto da se svaki put registrujemo iznova na novu aplikaciju, da sami monetizujemo svoje podatke ako to želimo - kaže on.

Pored toga, blokčejn omogućava veću bezbednost podataka i transakcija.

- Vrlo je verovatno da kada budemo usvojili 5G i kada IoT (Internet of Things) postane popularniji, pa u kući umesto 10ak uređaja koji se kače na Internet budemo imali stotinu, bez nečega kao što je Web 3.0 nećemo moći ni da koristimo bezbedno internet ili da verujemo podacima koje na njemu nalazimo - objašnjava Bjelajac.

Broj hakerskih napada i načina zloupotreba raste iz godine u godinu i teško će biti rešen bez korišćenja globalnih “fault tolerant” sistema kao što je blokčejn ili neki noviji, bolji, ali slični sistemi, dodao je.

Na kraju, prema njemu, treća prednost “novog interneta” je što većina javnih blokčejn sistema u svojoj osnovi kao mehanizam za održavanje sistema ima i nekakvu kriptovalutu ili token, što znači da u okviru same aplikacije bez posredovanja banke imamo u startu ugradjen mehanizam za plaćanje — što je za programere ogromna prednost.

Sa druge strane, glavna mana Web 3.0 je u tome što nema administratora na kakvog smo navikli.

- Dizajniranje načina na koji se sistem može moderisati u ovim uslovima, a da ne preraste u anarhiju, je teži nego na Web 2.0 - kaže Bjelajac.

- Takođe, sam Blokčejn kao osnova Web 3.0 je prilično skup i spor način da razvijate baze podataka, tako da postoje tehnička ograničenja u smislu skaliranja i brzine sistema i biće potrebno prilično vremena da se sva isprave - dodaje Ivan.

Web3 zapravo vise lici na parlamentarnu demokratiju

U idealnom slučaju, “vlasništvo” Web 3.0 bilo bi u rukama samih korisnika koji mogu da glasaju kako se neka stvar na mreži dešava. U realnosti, većina ljudi koji koriste Web 3.0 aplikacije više “slušaju i prate” ljude kojima veruju ili koji zastupaju njihove interese.

- Web3 zapravo više liči na parlamentarnu demokratiju gde postoje ljudi sa više i manje uticaja nego što liči na anarhiju kakvom nekad voli da se predstavlja ili na diktaturu kako bi izgledali trenutni sistemi gde jedna firma o svemu odlučuje - zaključuje Bjelajac.

Šta znači kada se kaže da je Web 3.0 demokratija i da će korisnici moći da glasaju kako se neka stvar na mreži dešava, objasnio nam je dodatno i Srećko Miodragović.

Prema njegovim rečima, decentralizacija interneta znači da će sami korisnici imati mogućnost da biraju da li će se njihovi podaci prodavati i na koji način, a ukoliko odluče da prodaju svoje podatke, da za to budu kompenzovani, pored drugih stvari. 

Kako dalje navodi Miodragović, narednih godina očekuje da će decentralizovani servisi postati rasprostranjeniji, i da će korisnici imati mogućnost da biraju između centralizovanih servisa koji će nuditi svoje benefite, ili nekih decentralizovanih gde će korisnici imati pravo glasa kako će se taj servis unapređivati i menjati.

- Verujem da će ova vrsta demokratije koju Web 3.0 donosi sa sobom mnogim korisnicima biti veoma interesanta, a posebno novim generacijama. Ali ništa od ovoga se neće desiti preko noći - zaključuje Miodragović.

Blokčejn tehnologija je trenutno najbrže rastuća grana IT sektora Srbije

Većina trenutnih projekata je okrenuta ili finansijskim sistemima ili sistemima za monetizaciju sadržaja (tzv. creators economy) jer su u pitanju sistemi gde je moguće sa relativno malim brojem igrača pokrenuti osnovni sistem, a gde možemo da govorimo o jako važnim i vrednim podacima gde trenutne mane blokčejna (brzina i cena koriscenja) trenutno nisu od vitalnog značaja.

Web 3.0 je u Srbiji sve popularniji, jer je nova tehnologija u koju je lako "ući" sa bilo kog mesta na svetu, trenutno ne postoji nijedan hub gde su svi koji rade Web 3.0 kao što je postojao u San Francisku.

Zbog velikog uspeha koji je ostvaren u različitim granama IT sektora, a pogotovo u blokčejn i gejming industriji, kao i zbog manjka prosperiteta u drugim industrijama dolazi do egzodusa stručnjaka iz Web 2.0 u Web 3.0, objašnjava za Telegraf.rs Emilija Vuković.

- Blokčejn tehnologija je trenutno najbrže rastuća grana IT sektora Srbije. Takođe je važno napomenuti da Web 3.0 omogućava domaćim firmama liberalizaciju plaćanja kroz tokene i kripto pa je interesovanje za istim veliko - kaže Vuković.

- U prilog tome govori i činjenica da je ove godine održan Ethereum Community Conference, jedna od najvećih blokčejn konferencija u Evropi, a slobodno možemo reći i jedna od najvećih u svetu, 10 odsto učesnika ove konferencije bilo je sa teritorije Balkana. Trenutno postoji preko 40 firmi u Srbiji kojima rad sa blokčejn tehnologijom predstavlja jednu od primarnih aktivnosti, a verujemo da će ovaj broj samo nastaviti da se povećava u budućnosti - dodaje ona.

Ipak, očekuje se da će “novi internet” stići polako.

- 10ak godina bih očekivao da će Web 3.0 biti mejnstrim celog interneta, dok bi u pojedinim ekosistemima kao što su društvene mreže ili finansijske usluge mogao to postati već za narednih par godina.

- Uostalom ni tranzicija u Web 2.0 koja je počela ranih 2000-tih se nije brže dogodila - zaključuje Bjelajac.

Ono što će u daljem razvoju Web 3.0, ali i svih ostalih noviteta i decentralizovanih servisa, igrati veoma značajnu ulogu, prema Miodragoviću, je trivergencija. Odnosno povezanost tri oblasti tehnologije - veštačke inteligencije, blokčejna i Internet of Things (IoT).  Kako se ove tri tehnologije bude razvijale, tako će se razvijati i svi noviteti.

Za kraj Miodragović dodaje da je Web 3.0 zapravo samo novi sloj interneta, kao što je Web 2.0 bio nadogradnja svog prethodnika.

Iako još uvek postoji mnogo pitanja o "novom internetu" na koja još uvek nisu poznati svi odgovori, ono što je sasvim sigurno je da je u pitanju zaista uzbudljiva nova tehnologija koja će korisnicima konačno dati potpunu kontrolu nad svojim podacima i digitalnim identitetom, a samim tim i više privatnosti i bezbednosti na mreži.

(Telegraf.rs)