Nova politika privatnosti Twittera mogla bi da bude u sukobu sa novinarstvom

Twitter je nedavno promenio svoju politiku privatnosti, i zabranio deljenje fotografija i snimaka privatnih lica bez njihovog pristanka, o čemu je Telegraf pisao. Međutim, nova politika tehnološkog giganta mogla bi da bude u sukobu sa novinarstvom, piše Colombia Journalism Review.

Trenutna politika tehnološkog giganta sprečava korisnike da dele privatne informacije drugih ljudi, kao što su brojevi telefona, adrese ili drugi lični detalji koji se mogu iskoristiti da se neko identifikuje protiv svoje volje.

Prema ovoj politici, nalozi korisnika koji su takve podatke delili su blokirani ili ograničeni na različite načine. Novi dodatak ovoj politici zabranjuje “zloupotrebu medija (fotografije i video snimci) koji nisu dostupni drugde na mreži kao alat za uznemiravanje, zastrašivanje i otkrivanje identiteta pojedinaca”. Twitter je saopštio da je zabrinut jer lične fotografije mogu narušiti privatnost i dovesti do emocionalne ili fizičke povrede, a to može “imati neproporcionalan efekat na žene, aktiviste, disidente ili pripadnike manjinskih zajednica”.

Twitterov blog post koji opisuje novu politiku kaže da se zabrana odnosi na sve slike - fotografije ili video zapise - bez obzira da li uključuju uvredljivi sadržaj. Važan kriterijum, kaže kompanija, je da se sadržaj postavlja “bez pristanka osobe koja je prikazana”. Jedini izuzeci od ovog pravila su ako je dotična osoba javna ličnost ili ako se relevantne slike dele u javnom interesu ili dodaju vrednost javnom diskursu. Kako će kompanija utvrditi da li je sadržaj u javnom interesu ili ne, nije poznato. Takođe je nejasno kako se definiše termin “javna ličnost”.

Pa čak i taj izuzetak javne ličnosti nije apsolutan. Ako Twitter utvrdi da je dotična osoba javna ličnost, i dalje može da ukloni slike ili video zapise ako veruje da je sadržaj deljen da bi ih uznemiravao, zastrašivao ili koristio strah da ih ućutka – mada, još jednom, kako će Twitter utvrditi da li su slike postavljene da bi se uznemiravale, zastrašile ili ućutkale osobe još uvek nije jasno.

Kompanija kaže da će pokušati da proceni kontekst u kome se sadržaj deli, uključujući da li je slika javno dostupna, da li su je tradicionalni mediji prenosili i da li dodaje vrednost javnom diskursu. U novim smernicama se dodaje da su slike ili snimci o privatnim licima prihvatljivi pod uslovom da „sadrže iskaze očevidaca ili izveštaje sa terena sa događaja koji su u toku”.

Čini se da ovo poslednje predstavlja pokušaj da se napravi izuzetak za novinarstvo, ali je nepoznato kako će kompanija uravnotežiti vesti i javni interes sa željom da zaštiti privatnost pojedinca. Neki fotoreporteri u Americi već kažu da su zabrinuti da bi nova politika i nedostatak jasnoće oko njenih uslova mogli dodatno otežati njihov posao. Kako kompanija ovu politiku sprovodi na globalnom nivou, nije isključeno da će i domaći novinari imati poteškoća sa ovom društvenom mrežom.

Miki Osterajher, generalni savetnik američke Nacionalne asocijacije fotografa za štampu, rekao je da promena politike pokazuje nedostatak razumevanja da „osoba fotografisana na javnom mestu nema razumna očekivanja privatnosti“. Ako kompanija odluči da primeni nova pravila, rekao je Osterajher, to će „podrivati mogućnost izveštavanja o događajima vrednim vesti stvaranjem nepostojećih prava na privatnost“.