Može li metaverzum da promeni vaš život i kako?

Pre dvadeset pet godina internet je još uvek bio novina kojoj se pristupalo preko sporog dial-up modema, koji se oslanjao na fiksni telefon, kao primaran u komunikaciji.

Ali, mnogo toga se promenilo od tada. Potpunu revoluciju donele su društvene mreže, odnosno Fejsbuk, koji je kreiran za sve starije od 13 godina, a pre deceniju je još uvek bio privatni tehnološki startap na ivici IPO-a. Sada je Zakerbergov biznis jedna od najvrednijih kompanija na svetu, sa tri najveće aplikacije: Fejsbuk, Instagram i WhatsApp.

Preporučujemo

Sama kompanija (ne društvena mreža), nedavno je promenila i ime, postavši Meta.

Ne samo da ima novo ime, već kompanija ima i novi fokus, a to je metaverzum, o kojem smo više puta pisali. Reč je o "impresivnom internet iskustvu koje vam omogućava da zamenite ili povećate stvarnost - kompjuterizovanim simulacijama koje teže da budu što realnije", piše Yahoo.

"U suštini, to je svet beskrajnih, međusobno povezanih virtuelnih zajednica u kojima ljudi mogu da se sastaju, rade i igraju, koristeći slušalice za virtuelnu realnost, naočare sa proširenom realnošću, aplikacije za pametne telefone ili druge uređaje", izveštava Associated Press. U metaverzumu, oni takođe mogu da kupuju.

Meta opisuje metaverzum kao "sledeću evoluciju društvene veze", kao "3D prostor u kojem možete da se družite, učite, sarađujete i igrate na načine koji prevazilaze ono što možemo da zamislimo".

Izvršni direktor ovog tehnološkog diva, Mark Zakerberg, pokazao je neke primere u svojoj dvosatnoj prezentaciji, kako bi otkrio rebrendiranje kompanije i njen novi fokus. Ipak, iako rebrendiranje ide u smeru da pojam metaverzum vezujemo uz Fejsbuk, odnosno Metu, odnosno Zakerberga - ova kompanija ga svakako nije izmislila.

Naziv se pripisuje klasiku naučne fantastike Nila Stivensona iz 1992, "Snow Crash", ali ideja je još starija. Vezuje se za seriju romana Vilijama Gibsona iz 80-ih godina prošlog veka, kao i za delo "True Names", iz 1981, autora Vernora Vindža. A može se ići još unazad...

Prve slušalice za virtuelnu realnost (VR) stvorene su na MIT-u 1968. godine, a tehnologija je napredovala postepeno sve dok kompanija pod nazivom "Oculus" nije napravila veliki korak napred 2011. godine. Sada su u taj svet uključene  sve velike tehnološke kompanije - Gugl, Majkrosoft, Epl. Volstrit vidi metaverzum hardver i softver kao tržište od bilion dolara.

Kada se Fejsbuk uključio u ovu priču? 

Tako što je kupio "Oculus" 2014. za 2 milijarde dolara. U to vreme, Zakerberg je predvideo da će Fejsbuk postati metaverzum kompanija, u kojoj će ljudi moći da dele "ne samo trenutke sa prijateljima na mreži, već čitava iskustva i avanture".

Trenutno, kako Zakerberg kaže, Meta se fokusira na kreiranje virtuelnih kancelarijskih prostora u kojima ljudi koji rade od kuće mogu da se okupljaju maltene kao uživo - takav će osećaj imati, kao da sede zajedno za istim stolom.

Foto: Freepik

Tu su, navodi se, i virtuelni domovi koje ljudi mogu dizajnirati i ugostiti svoje "prave prijatelje za metaverzum igre". Takođe ćete moći da prisustvujete koncertima, putujete u daleke gradove, doživite čuda prirode i, naravno, da kupujete virtuelnu odeću i robu koja će postojati u našim virtuelnim svetovima.

Teoretski, kada je tehnologija dovoljno dobra, mogućnosti su široke koliko i naša mašta, piše dalje Yahoo. Ali, ima i zabrinutih. Recimo, ako vaš poslodavac odluči da je njegova kompanija sada u svetu metaverzuma, onda ćete morati da date mnogo više ličnih podataka kompaniji. Takođe, postavlja se još jedno pitanje.

Da li će metaverzum biti skup?

Ako ne plaćate za proizvod, onda je tehnološki aksiom da ste vi proizvod. Kada je internet prvi put "prešao iz faze noviteta na centralni aspekt našeg modernog života", mnogi mudri ljudi su se zapitali kako bi neko zaradio novac ako je sve besplatno?

Neke industrije, poput novinarstva i nasnimljene muzike, još uvek pokušavaju to da otkriju. Kompanije poput Gugla, a zatim i Fejsbuka, smislile su kako da postanu neverovatno finansijski vredne, nudeći usluge koje ljudi žele da koriste, a jedini trošak su ogromne količine ličnih podataka koje prikupljaju o vama i "prodaju" ljudima koji žele da vas ubede da kupite njihove proizvode, dodaje se u članku.

(Telegraf.rs)