4 stvari koje morate da uradite sa svojim podacima pre nego što umrete

U pitanju nije toliko hipotetičko pitanje jer ćemo svi umreti, međutim, šta će se desiti sa svim digitalnim podacima koji ostaju iza vas?

Mnogi nemaju testament, a kamoli plan koji se tiče njihovog digitalnog života.

Preporučujemo

Na svu sreću, postoje stvari koje možete da uradite bez advokata kako bi olakšali život ljudima koji ostaju iza vas.

1. Napravite "zadnji ulaz"

Foto: Pixabay.com

Da ste umrli pre 15 godina, vaš laptop bi dobio neko bližnji i sigurno bi pristupio podacima na njemu. Onda je 2003. godine Apple predstavio punu enkripciju diska kako bi zaštitio informacije od krađe, ali i od svih ostalih.

Isti problem imaju i kriptovalute - ako niko nema pristup vašem digitalnom novčaniku, onda je njena vrednost izgubljena. Ne postoji bitcoin sedište gde možete da pošaljete svoju žalbu.

Zbog svega toga se danas vodi debata u vezi sa tim da li bi tehnološke kompanije trebalo da ugrade zadnja vrata kako bi neko ipak mogao da pristupi vašim podacima.

Sa druge strane, ovo možete i sami da uradite. Jednostavno zapišite master šifru vašeg hard diska na papir, stavite ga u kovertu i zapečatite. Isto možete da uradite i sa vašim bitcoin novčanikom.

Samo se postarajte da se koverta nalazi na mestu za koje znaju samo vaši najbliži.

2. Prijavite se za neaktivni Account Manager

Foto: Pixabay.com

Ako imate Gmail nalog, koristite Inactive Account Manager kako bi odredili mejl adresu koja će automatski dobiti notifikaciju 3 meseca nakon što vaš Google nalog postane neaktivan.

Google "aktivnost" definiše prilično široko - ako proveravate Gmail, logujete se na neki Google sajt ili obavljate pretragu unutar Chrome brazera na koji ste ulogovani na vaš nalog.

Sve ovo Googleu daje signal da niste mrtvi. Ali kada vaši digitalni otkucaji srca prestanu, neko čiji ste mejl odredili će dobiti sve vaše Google podatke.

3. Koristite password manager

Foto: Pixabay.com

Danas mnoge stvari obavljamo onlajn i ne postoji određeni papirni trag koji može da se prati. To povećava šanse da, recimo, vaš bankovni račun bude proglašen za "napušten" u slučaju smrti.

Zato koristite neki password manager i postarajte se da neko od bližnjih ima način da pristupi vašim nalozima.

4. Razmislite o kompleksnosti društvenih medija

Foto: Pixabay.com

Ako redovno koristite Facebook ili Twitter, odvojite neko vreme da pročitate njiha pravila koja se tiču smrtnog slučaja. Verovatno vam se neće svideti ono šta vidite.

Kada neko obavesti Facebook da je neki njegov korisnik mrtav, kompanija dozvoljava autorizovanim pojedincima da nalog te osobe bude "memorijalizovan" ili uklonjen-

Treba napšomenuti i da memorijalizovani nalozi mogu da budu vođeni od strane osobe koju ste unapred odredili, ali ta osoba ne može da uklanja ili menja ranije postove ili čita privatne poruke.

Sličnu politiku ima i Twitter. Nakon smrti, član porodice može da kontaktira kompaniju i traži da vaš nalog bude obrisan, an aposeban zahtev mogu biti obrisani i određeni tvitovi i slike.

Ali niko neće dobiti pristup privantim porukama.

(Telegraf.rs)