Kakva je veza između bitcoina, ilegalnog tržišta i pranja novca?

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, u kolumni ove nedelje nam objašnjava kakva budućnost čeka kriptovalute u slučaju da države preuzmu na sebe njihovo regulisanje.

Tehnološka dostignuća sistema kriptovaluta su se pokazala kao veoma efikasna u izvršavanju finansijskih transakcija. Blockchain tehnologija igra značajnu ulogu u čitavom procesu kao odlična platforma za funkcionisanje bitcoina i drugih virtuelnih valuta. Uprkos svojim bezebdnosnim karakteristikama (ili možda upravo zahvaljujući njima) sistem je postao predmet interesovanja kriminogenih struktura.

Preporučujemo

U prethodnim nastavcima smo pisali o vezi između kriptovaluta i ilegalnog tržišta nelegalnih roba i usluga putem Dark Web sistema koji koristi internet infrastrukturu.

Upravo zbog nedostatka regulative, nelegalne transakcije su lako izvodljive korišćenjem kriptovaluta. Na ovaj način se mogu nabaviti najrazličitije robe i usluge na crnom tržištu dok se sistem pokazao kao veoma efikasan i po pitanju pranja novca, odnosno uvođenja nelegalno stečenog novca u legalne tokove.

Foto: Coindesk

Svedoci smo intenzivne borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma koje se sprovode na međunarodnom nivou. AML (Anti Money Laundring) aktivnosti značajno otežavaju kriminalnim strukturama prevođenje ilegalnog novca u legalne robe i usluge. Takođe, potreba za poznavanjem klijenta sa kojim se posluje KYC (Know Your Customer) je neprimenjiva u sistemu kriptovaluta jer je anonimnost jedan od proklamovanih postulata.

Postavlja se pitanje gde su ulazne i izlazne tačke u sistemu kriptovaluta koje omogućavaju pranje novca? Može se primetiti da su usluge konverzije mesta koje bi trebalo kontrolisati u cilju sprečavanja zloupotrebe sistema virtuelnih valuta. Usluge konverzije se vrše na platformama koje mogu da izvršavaju više različitih aktivnosti i upravo te platforme bi trebalo zakonski regulisati.

Na platformama za konverziju se vrši pretvaranje bitcoina u FIAT valute (valute koje su države deklarisale kao legalne), pretvaranje bitcoina u druge kriptovalute, kao i prebacivanje bitcoina sa jedne adrese na drugu, odnosno sa jednog vlasnika na drugog.

Foto: pixabay.com

Takođe se vrše i obrnuti procesi, prebacivanje iz bitcoina ili neke druge kriptovalute u neku od FIAT valuta. Pored toga, postoje servisi za nasumičnu raspodelu kriptovaluta između vlasnika koje omogućavaju da se izgubi svaki trag prvobitnom vlasniku. Pomenute platforme omogućavaju jednostavno uvođenje novca stečenog na nelegalan način u legalne tokove.

Istraživanja su pokazala da broj učesnika u transakcijama koje koriste bitcoin za pranje novca i nelegalnu trgovinu čini svega oko 10% od ukupnog broja korisnika koji trguju čak sa oko 50% raspoloživih bitcoina.

Zakonodavci bi prilikom regulisanja oblasti kriptovaluta trebalo da poštuju preporuke koje se odnose na sadašnju AML regulativu. Propise bi trebalo primeniti na platforme za konverziju, miksališta kao i na platforme za kockanje, koje su takođe jedan od izvora pranja novca.

Prema nekim procenama na tri navedene platforme vrši se oko 97% pranja novca upotrebom kriptovaluta. Izazov kod primene regulative je taj što su platforme uglavnom anonimne ili su decentralizovane, odnosno distribuirane u više različitih država. Rešenja bi trebalo da budu tehnološki primenljiva.

Kakva će regulativa biti doneta i kako će nelegalno tržište reagovati ostaje da se vidi.

Ukrali gomilu kompjuterske opreme da bi "kopali" Bitkoin:

(Telegraf.rs)