Trampova administracija sprema ogroman udarac na Google: Moraju da se odreknu svog najvažnijeg proizvoda

Iako je nova administracija Donalda Trampa zaustavila ili odbacila brojne regulatorne procese protiv tehnoloških kompanija, pritisak na Google se ne smanjuje. Ministarstvo pravde SAD potvrdilo je svoj zahtev da Google mora da proda svoj Chrome pretraživač kao deo šireg plana za rešavanje navodnih monopolističkih praksi ove kompanije u oblasti internet pretrage i online oglašavanja.

Ova odluka dolazi u trenutku kada je Trampova administracija obustavila nekoliko značajnih pravnih procesa protiv drugih tehnoloških giganata. Na primer, Ministarstvo pravde je pokrenulo proceduru za odbacivanje tužbe protiv kompanije SpaceX zbog navodne diskriminacije pri zapošljavanju, dok je istovremeno zaustavilo mere Biroa za finansijsku zaštitu potrošača protiv kompanije Meta zbog nepropisnog korišćenja finansijskih podataka korisnika Facebook-a.

Preporučujemo

U najnovijem podnesku federalnom sudiji Amitu Mehti, Ministarstvo pravde insistira da Google mora da proda Chrome kako bi se obnovila konkurencija na tržištu internet pretrage. "Google je svojim protivkonkurentskim postupcima uskratio korisnicima osnovnu američku vrednost - mogućnost izbora na tržištu," navodi se u objašnjenju Ministarstva pravde.

Chrome kao ključna tačka pristupa internetu

Ministarstvo pravde posebno zahteva od Google-a "da se odrekne Chrome-a, što će trajno zaustaviti Google-ovu kontrolu nad ovom kritičnom pristupnom tačkom za pretragu i omogućiti konkurentskim pretraživačima pristup pretraživaču koji je za mnoge korisnike kapija ka internetu."

Ovaj pritisak za prodaju Chrome-a proizlazi iz prošlogodišnje presude u slučaju antimonopolskog zakona, kojom je Google proglašen krivim za održavanje ilegalnog monopola u online pretrazi. Ministarstvo pravde je utvrdilo da Google-ova kontrola nad Chrome-om nepravedno guši konkurenciju kroz blisku integraciju sa svojom pretraživačkom mašinom. Ova integracija omogućava Google-u da dominira tržištem pretrage i manipuliše svojim sistemom aukcije oglasa, povećavajući troškove oglašivačima dok istovremeno povećava svoje prihode.

Ukoliko Google bude primoran da proda Chrome, to bi moglo potpuno promeniti tržište pretraživača. Danas, Chrome nema pravih konkurenata. Svi drugi značajni pretraživači, poput Microsoft Edge-a, oslanjaju se na Chromium, Google-ov pretraživač otvorenog koda koji je osnova Chrome-a.

BINK0NTAN

Google se spremno brani od napada

Jedini značajan izuzetak je Mozilla-in Firefox. Međutim, Firefox se za svoje prihode oslanja na Google. Štaviše, tržišni udeo Firefox-a nastavlja da pada u beznačajnost, a nedavne promene u Mozilla menadžmentu su takođe narušile Firefox-ovu reputaciju po pitanju privatnosti.

Ministarstvo pravde takođe zahteva da Google više ne sklapa ugovore sa Mozilla-om ili drugim kompanijama, poput plaćanja Apple-u da koristi njegovu pretraživačku mašinu kao podrazumevanu. Međutim, Google tvrdi: "Kompanije koje proizvode pretraživače, kao što su Apple i Mozilla, trebalo bi da nastave da imaju slobodu da sklapaju poslove sa pretraživačima koje smatraju najboljim za svoje korisnike."

Pored toga, Google tvrdi da bi primoravanje na prodaju Chrome-a bilo previše agresivno i moglo bi naštetiti potrošačima narušavanjem integrisanih usluga i uticajem na inovacije i bezbednost. Portparol Google-a, Piter Šotenfels, izjavio je: "Predlozi Ministarstva pravde i dalje idu miljama izvan odluke Suda, i naškodili bi američkim potrošačima, ekonomiji i nacionalnoj bezbednosti."

Google se zakleo da će uložiti žalbu na presudu o antimonopolskom zakonu i predložio alternativna rešenja za povećanje fleksibilnosti partnera bez pribegavanja prodaji.

U međuvremenu, Google, u saradnji sa The Linux Foundation, Meta-om, Microsoft-om i Opera-om, radi na inicijativi "Podporživači Chromium pretraživača" koja ima za cilj stvaranje nezavisnijih pretraživača baziranih na Chromium-u. Takav pretraživač, koji ne bi bio pod kontrolom Google-a, mogao bi se pokazati kao zamena za Chrome koju bi Ministarstvo pravde moglo smatrati prihvatljivom, a koja bi i dalje dobro funkcionisala za Google-ov posao.

Interesantno je da, dok nastavlja da zahteva od Google-a da se odrekne Chrome-a, Ministarstvo pravde je ublažilo svoj stav prema Google-ovim investicijama u veštačku inteligenciju. Za razliku od prethodnih zahteva, odeljenje sada zahteva samo prethodno obaveštenje o budućim investicijama povezanim sa veštačkom inteligencijom, omogućavajući Google-u da nastavi sa napretkom u ovoj oblasti uz osiguravanje regulatornog nadzora.

Slučaj će se nastaviti sa saslušanjima u aprilu, gde će i Ministarstvo pravde i Google predstaviti svoje argumente o predloženim rešenjima. Konačna presuda očekuje se ovog leta.

(Telegraf.rs)