Uništen san o zaradi od AI slika: Amerikanci doneli odluku koja menja sve

Američka Kancelarija za autorska prava donela je odluku koja će značajno uticati na budućnost digitalne kreativnosti. U svom najnovijem izveštaju, ova institucija je jasno stavila do znanja da sadržaj koji je u potpunosti kreiran veštačkom inteligencijom ne može uživati zaštitu autorskih prava.

Ova odluka dolazi u trenutku kada se svet tehnologije nalazi na prekretnici, suočavajući se sa sve većim brojem sadržaja koje stvaraju AI sistemi. Prema novim pravilima, filmovi i drugi složeni radovi stvoreni isključivo putem veštačke inteligencije neće moći da dobiju autorsku zaštitu, osim u slučajevima kada se AI alati koriste za dalji razvoj već postojećeg sadržaja.

Preporučujemo

Agencija je primila više od 10.000 komentara na ovu temu, pri čemu je većina učesnika smatrala da postojeći zakoni o autorskim pravima mogu adekvatno regulisati AI proizvode. Međutim, mišljenja su bila podeljena kada je reč o sadržaju koji uključuje određeni stepen ljudskog doprinosa.

Šta ovo znači u praksi?

Ključna razlika je napravljena između "pomoćne" upotrebe AI alata i generativnih servisa koji zamenjuju ljudsku kreativnost. Na primer, upotreba veštačke inteligencije za podmlađivanje glumaca u filmovima ili uklanjanje objekata iz scene i dalje će biti dozvoljena i zaštićena autorskim pravima. S druge strane, slike kreirane kroz servise kao što je Midjourney neće moći da budu zaštićene, bez obzira na složenost prompta koji je korišćen.

Kako ovo utiče na korisnike?

Za prosečnog korisnika, ova odluka znači da sadržaj koji kreira isključivo kroz AI platforme (kao što su Midjourney, DALL-E ili slični servisi) neće moći da bude pravno zaštićen. To praktično znači da niko ne može da tvrdi da je vlasnik slike ili teksta koji je u potpunosti generisan putem AI, čak i ako je uložio značajno vreme u kreiranje savršenog prompta.

Ovo je drugi u nizu izveštaja američke agencije o odnosu autorskih prava i veštačke inteligencije. Prvi izveštaj, objavljen u julu, bavio se pitanjem deepfake sadržaja (digitalno manipulisanih video i audio zapisa koji izgledaju stvarno) i potrebom za novom regulativom u toj oblasti. Treći deo će se baviti ključnim pitanjem treniranja AI modela i da li kompanije koje razvijaju AI treba da plaćaju za korišćenje materijala zaštićenih autorskim pravima.

(Telegraf.rs)