uBlock Origin Lite povučen sa Firefoxa: Šta se krije iza sukoba između Mozille i tvorca ekstenzije?

Softverski developeri često nailaze na probleme kada svoje proizvode objavljuju na platformama trećih strana. Problemi poput odbijanja aplikacija, uklanjanja proizvoda ili neosnovanih optužbi nisu retkost.

Nedavno je Rejmond Hil, tvorac najpopularnijeg alata za blokiranje reklama uBlock Origin, primio dva imejla od strane Mozille, koji su se ticali uBlock Origin Lite verzije ekstenzije.

Preporučujemo

uBlock Origin Lite je verzija ovog alata koja je kompatibilna sa novim Manifest V3 standardom, koji postepeno postaje jedini podržan standard u Chrome pregledaču, jer Google ukida podršku za Manifest V2. Iako je manje moćan od standardne verzije, Lite verzija je neophodna za korisnike Chrome-a.

Međutim, Mozilla je izdala tri optužbe protiv ove verzije:

• Nema saglasnosti korisnika za prikupljanje podataka.
• Sadrži "minifikovan ili kod koji je generisala mašina".
• Nema postavljenu politiku privatnosti.

Kao posledica toga, Mozilla je onemogućila uBlock Origin Lite na Firefox prodavnici dodataka.

Rejmond Hil je odmah na GitHub-u opovrgao ove tvrdnje, navodeći da dodatak ne prikuplja nikakve podatke, da nema minifikovan kod, te da politika privatnosti postoji. Frustriran zbog ovog slučaja, Hil je izjavio da nema ni vremena ni volje da se bavi ovim optužbama, te da neće tražiti dalje objašnjenje ili se žaliti na odluku.

Mozilla povukla prvobitnu odluku

Nakon što se situacija proširila, Mozilla je nekoliko dana kasnije priznala grešku i ponovo omogućila uBlock Origin Lite, izvinivši se Hilu zbog "pogrešne odluke". Iako je ovo bilo pozitivno, Hil je već preduzeo korake ka samostalnom hostovanju Lite verzije na GitHub-u, i povukao je ekstenziju iz Moziline prodavnice.

Ostaje da se vidi da li će Mozilla i Hil pronaći zajednički jezik u budućnosti, ili će ovaj raskol biti trajan.

Ovaj slučaj ukazuje na šire probleme sa procesima pregleda aplikacija i ekstenzija. Iako se koriste automatizovani sistemi, ovakve greške dovode u pitanje pouzdanost recenzentskih procesa. Greške u proceni, poput tvrdnji da nema politike privatnosti kada ona zapravo postoji, ukazuju na potrebu za ozbiljnim promenama u ovakvim procesima.

(Telegraf.rs)