Najbrži način da izgubite sudski spor? Koristite ChatGPT

Vankuver je u decembru prošle godine postao mesto nesvakidašnjeg skandala kada je advokat Čong Ke podneo zahtev sudu koristeći fiktivne slučajeve koje je generisao ChatGPT. Naime, Ke je koristio četbot razvijen od strane OpenAI za istraživanje, ne shvatajući da su slučajevi koje je pronašao izmišljeni. Ovo je prvi poznati slučaj u Kanadi gde je advokat podneo lažne informacije zbog generativne veštačke inteligencije.

Upotreba veštačke inteligencije u pravnoj praksi postaje sve češća, jer advokati traže načine da smanje opterećenje i ubrzaju radne procese. Međutim, ChatGPT, kao veliki jezički model, ima tendenciju da kreira lažne ili netačne podatke, fenomen poznat kao "halucinacije". Advokati poput Kea, ali i oni iz Masačusetsa i Kolorada, već su se suočili sa posledicama korišćenja ovog alata.

Preporučujemo

Prošle godine, njujorški advokati Stiven Švarc i Piter LoDuka suočili su se sa sankcijama zbog korišćenja ChatGPT-a za pripremu pravnog slučaja protiv jedne aviokompanije. Njihov pravni dokument sadržao je šest izmišljenih citata, što je rezultiralo kaznom od 5.000 dolara i profesionalnim sramom.

Profesor Ejmi Salizin sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Otavi, koja se bavi pravnom etikom i tehnologijom, ističe da je korišćenje veštačke inteligencije postalo "neodoljivo", posebno zbog velikog radnog opterećenja i stresnih uslova rada u pravnoj profesiji. Istraživanje iz 2022. godine pokazalo je da više od polovine advokata pati od sindroma izgaranja, dok je skoro 60 odsto pravnih profesionalaca pod psihološkim stresom.

Advokati su i dalje odgovorni za tačnost informacija koje podnose sudu, bez obzira na to koliko su zavisni od tehnologije. Advokatska društva u Kanadi uvode specifične smernice za korišćenje veštačke inteligencije, zahtevajući od advokata da proveravaju sve podatke pre podnošenja.

Len Polski iz Advokatskog društva Alberte veruje da generativna veštačka inteligencija može biti korisna ako se koristi odgovorno. Ona može pomoći advokatima da pružaju bolje usluge javnosti, pod uslovom da se koriste pametno i pouzdano, piše The Walrus.

Sa druge strane, javnost takođe koristi generativnu veštačku inteligenciju, često ne shvatajući rizike. U Velikoj Britaniji, Felisiti Harber je koristila devet izmišljenih citata u žalbi protiv plaćanja poreza na imovinu, dok je Džonatan Karlen izmišljao citate u odbrani na sudu. Ovakvi slučajevi ukazuju na potrebu za kolektivnom akcijom sudova, vlade i regulatora kako bi se edukovali advokati i javnost o odgovornom korišćenju veštačke inteligencije.

Za sada, najvažnije je da se brzina i pogodnost koju veštačka inteligencija pruža usklade sa pažljivom implementacijom i nadzorom. Bez adekvatne edukacije i regulacije, ovi slučajevi će se nastaviti, ostavljajući advokate u opasnosti od profesionalne sramote i pravnih posledica.

(Telegraf.rs)