Američki regulatori ciljaju AI industriju: Istrage protiv kompanija Microsoft, OpenAI i Nvidia

Američki regulatori, Federalna trgovinska komisija (FTC) i Ministarstvo pravde (DOJ), najavili su otvaranje antitrust istraga protiv kompanija Microsoft, OpenAI i Nvidia. Istrage će se fokusirati na uticaj ovih kompanija na industriju veštačke inteligencije, prenosi CNBC.

FTC preuzima istragu protiv Microsofta i OpenAI, dok će DOJ istraživati Nvidiju. Fokus ovih istraga biće na poslovnom ponašanju kompanija, a ne na spajanjima i akvizicijama, navodi izvor upoznat sa situacijom. Prvi je o istrazi izvestio The New York Times.

Preporučujemo

Kako startupovi poput OpenAI i Anthropic, kreatori popularnih četbotova ChatGPT i Claude, sve više jačaju na tržištu generativne veštačke inteligencije, tehnološki giganti kao što su Google, Microsoft, Amazon i Meta ubrzano integrišu ovu tehnologiju kako bi osigurali da ne zaostanu na tržištu koje se procenjuje da će dostići prihod od preko bilion dolara u narednoj deceniji.

Microsoft je prvi put investirao milijardu dolara u OpenAI 2019. godine, a veličina njegove investicije od tada je narasla na oko 13 milijardi dolara. Microsoft intenzivno koristi OpenAI modele za svoj četbot Copilot i nudi open-source modele na svom Azure cloud servisu.

Značajne investicije su neophodne jer su AI modeli notorno skupi za izgradnju i obuku, zahtevajući hiljade specijalizovanih čipova koji su do sada uglavnom dolazili iz Nvidije. Meta, koja razvija svoj model nazvan Llama, saopštila je da troši milijarde na Nvidijine grafičke procesore, što je jedan od razloga za povećanje godišnjih prihoda čip proizvođača za više od 250%.

Vesti o dolazećoj antitrust istrazi pojavljuju se samo nekoliko dana nakon što je grupa trenutnih i bivših zaposlenih u OpenAI objavila otvoreno pismo. U pismu se izražava zabrinutost zbog brzog napretka AI industrije uprkos nedostatku nadzora i odsustvu zaštite za uzbunjivače koji žele da progovore.

Zaposleni su u pismu napisali: "AI kompanije imaju snažne finansijske motive da izbegavaju efektivan nadzor i ne verujemo da su posebne strukture korporativnog upravljanja dovoljne da to promene. Kompanije trenutno imaju samo slabe obaveze da dele određene informacije sa vladama, i nikakve sa civilnim društvom. Ne možemo se osloniti na to da će ih svevoljno deliti."

(Telegraf.rs)