Procurele tajne američkog giganta: Sada znamo kako funkcioniše Google pretraga

Nedavno curenje podataka otkrilo je do sada nepoznate detalje o načinu na koji funkcioniše Google algoritam pretrage. Dokumenti, koji su slučajno objavljeni na GitHub-u u martu 2024. godine, pružaju uvid u Google-ov interni "Content API Warehouse". Iako su dokumenti brzo uklonjeni, kopije su i dalje dostupne na internetu.

Google je potvrdio autentičnost procurenih dokumenata, ali upozorava da su informacije možda zastarele ili nepotpune. Kompanija je istakla da je važno ne donositi zaključke na osnovu podataka izvučenih izvan konteksta. Google je godinama čuvao tajnu svog algoritma rangiranja, dok je javnosti predstavljao samo najbolje prakse za optimizaciju veb sajtova.

Preporučujemo

Curenje je značajno jer pokazuje kako Google-ovi interni kriterijumi za rangiranje veb stranica često nisu u skladu sa njihovim javnim uputstvima. Na primer, Google je tvrdio da ne koristi "domain authority" za rangiranje, dok dokumenti pokazuju da Google računa karakteristiku nazvanu "siteAuthority". Takođe, Google je negirao korišćenje podataka iz Google Chrome-a za rangiranje pretrage, ali dokumenti uključuju nekoliko atributa povezanih sa Chrome-om.

Neki od ključnih otkrivenih faktora uključuju:

• Domen autoritet: Google je tvrdio da ne koristi koncept "ukupnog domen autoriteta" za rangiranje, ali dokumenti sugerišu da Google računa karakteristiku nazvanu "siteAuthority."
• Podaci iz Chrome-a za rangiranje: Google je naveo da ne koristi podatke iz Google Chrome-a kao deo organske pretrage, ali procureni dokumenti uključuju nekoliko atributa povezanih sa merenjima iz Chrome-a.
• Klikovi: Google-ovi zvaničnici su negirali korišćenje klikova direktno u rangiranju, ali postoje brojni dokazi, uključujući curenje, da se klikovi koriste kao mera uspeha. Dokumenti otkrivaju sistem "klikova i impresija", koji uključuje faktore kao što su "datum poslednjeg dobrog klika" i "najduži klik tokom sesije."
• Sandbox za nove sajtove: Google je tvrdio da ne postoji sandbox u kojem se sajtovi razvrstavaju po starosti ili nedostatku signala poverenja. Procureni dokumenti uključuju atribut nazvan "hostAge" koji se koristi specifično za "sandbox fresh spam in serving time."
• Autori: Google je tvrdio da bi autorstvo trebalo biti dostupno radi koristi čitalaca, a ne zbog Google-a, jer ne utiče na rangiranje. Dokumenti ukazuju da Google prikuplja podatke o autorima na stranicama, iako nije potvrđeno da li se to koristi kao faktor rangiranja.

Ostali značajni nalazi iz procurenih dokumenata uključuju:

• Svežina: Google uzima u obzir datume u autorstvu, URL-ovima itd.
• Linkovi: Google analizira sidra linkova, relevantnost i raznolikost.
• Brendiranje: Važno je brendiranje van Google-ovog ekosistema.
• Istorija promena: Google čuva kopije svih verzija stranica koje je ikada indeksirao, ali koristi samo poslednjih 20 promena.
• Degradacija sadržaja: Sadržaj može biti degradiran zbog faktora kao što su linkovi koji ne odgovaraju ciljnom sajtu, pornografija i drugi.

Curenje dokumenata otkriva i postojanje sistema za signalizaciju klikova i impresija, koji uključuje faktore kao što su "datum poslednjeg dobrog klika" i "najduži klik tokom sesije".

Ovo otkriće sigurno će izazvati mnoge rasprave i analize u industriji SEO i sadržaja. Stručnjaci će pomno proučiti dokumente kako bi bolje razumeli kako Google rangira veb stranice i kako se mogu optimizovati za bolje rezultate pretrage.

(Telegraf.rs)