Kvantni računari sve bliži masovnoj proizvodnji

U svetu tehnologije, kvantni računari su dugo bili predmet individualne izrade i eksperimentisanja, ali najnovija dostignuća nagoveštavaju značajan pomak ka standardizaciji i masovnoj proizvodnji nekih njihovih delova.

Razvoj kvantnih računara ulazi u novu fazu, gde inženjerstvo postaje jednako važno kao i istraživanje. Džej Gambeta, lider IBM-ovih napora u kvantnom računarstvu, ističe da je ovo trenutak kada se temelji za standardizaciju i masovnu proizvodnju kvantnih računara postavljaju paralelno sa nastavkom istraživanja. Ovaj proces ne samo da obećava da će postojeću hardversku opremu učiniti dostupnijom već i ubrzava razvoj visokoučinkovitih kvantnih računara, koji su dugo bili viđeni kao budućnost računarstva.

Preporučujemo

Kompanija IonQ predstavlja vodeći primer u ovom trendu, otvaranjem nove proizvodne jedinice veličine preko 9.000 kvadratnih metara, sa ciljem da standardizacija i masovna proizvodnja postanu realnost. Piter Čepmen, CEO kompanije, upoređuje ovaj korak sa revolucijom koju je donela Fordova proizvodna linija, naglašavajući ambiciju da se kvantni računari učine široko dostupnim.

Međutim, kvantna računarska industrija se suočava sa značajnim izazovima. Da bi kvantni računari ostvarili svoj puni potencijal, potrebni su milioni kvantnih bitova - qubita. Za razliku od klasičnih bitova koji mogu postojati u dva stanja, qubiti koriste subatomska svojstva čestica da bi postojali u više stanja istovremeno. Moć kvantnog računarstva leži u međusobnom preplitanju qubita, ali veliki broj qubita je takođe potreban za korekciju grešaka, što predstavlja ključni izazov.

Trenutno najveći kvantni računari imaju manje od 2.000 qubita, što je daleko od potrebnog broja za ostvarivanje značajnih prednosti u odnosu na klasične računare. Neki od današnjih kvantnih računara već koriste standardizovane komponente ili arhitekture, što je veliki napredak u odnosu na ranije prakse. IonQ, na primer, već radi na proizvodnji uređaja unapred, pre nego što stignu narudžbine, što ukazuje na pomeranje ka masovnoj proizvodnji.

Ključni tehnički izazovi uključuju smanjenje fizičke veličine mašina i efikasno hlađenje. Čepmen navodi da su trenutno korišćeni laseri veličine frižidera, ali da postoji napor da se njihova veličina smanji na veličinu cigare. Gambeta dodaje da ako izgradnja velikih kvantnih računara zahteva ogromne količine energije za hlađenje, to neće biti smatrano uspehom.

Jedan od pravaca rešavanja ovih izazova je razvoj modularnih sistema koji bi omogućili povezivanje više modula radi povećanja ukupne računarske snage. IBM radi na povezivanju različitih blokova koji sadrže qubite putem kvantnih komunikacionih kanala, što bi moglo značajno smanjiti potreban broj qubita za korekciju grešaka.

Kao što vodeći stručnjaci naglašavaju, razvoj efikasnih kvantnih algoritama predstavlja ključni izazov za industriju. Napredak u standardizaciji i masovnoj proizvodnji kvantnih računara obećava, ali jasno je da je put do ostvarivanja punog potencijala kvantnog računarstva još uvek ispunjen tehničkim i inženjerskim preprekama koje zahtevaju inovativna rešenja.

(Telegraf.rs)