Štiti svoje, a koristi tuđe: Meta na udaru kritika zbog dvostrukih standarda u vezi sa autorskim pravima

Kompanija Meta izazvala je burne reakcije zbog svoje pozicije o autorskim pravima, koja je, u najmanju ruku, kontradiktorna. S jedne strane, Meta zagovara tezu da autorska prava ne bi trebalo da se odnose na online sadržaje korišćene za razvoj modela veštačke inteligencije. S druge strane, insistira na rigoroznoj zaštiti autorskih prava za svoje AI modele, poput nedavno razvijenog modela Llama.

Meta je uložila značajna sredstva u razvoj veštačke inteligencije, težeci da uhvati korak sa rastućom popularnošću ChatGPT-ja, proizvoda kompanije OpenAI. U tom kontekstu, Meta se pridružila gigantima kao što su Google i Microsoft u lobiranju pred Američkom kancelarijom za autorska prava, tvrdeći da ogroman broj tekstova, slika i podataka preuzetih sa interneta i korišćenih za obuku AI modela ne podležu autorskim pravima.

Preporučujemo

Prema kompaniji Meta, sve dostupno na mreži trebalo bi da se smatra "poštenom upotrebom", jer, kako tvrde, modeli poput Llama ne eksploatišu niti reprodukuju autorska dela, iako se često dešava suprotno, piše Business Insider.

Paradoksalno, samo nekoliko meseci pre nego što je zauzela ovakav stav o autorskim pravima, Meta je zastupala potrebu za širom zaštitom autorskih prava za svoj Llama AI model. Nakon što je početna verzija Llama modela neautorizovano procurila na internet, Meta je zahtevala od GitHub-a, platforme u vlasništvu Microsofta, da odmah ukloni ili onemogući pristup modelu, pozivajući se na DMCA, zakon o autorskim pravima.

Ovaj potez Mete ukazuje na očiglednu ironiju: dok kompanija koristi tuđe online kreacije bez traženja dozvole za obuku svojih AI modela, istovremeno tvrdi da je neautorizovano korišćenje njenog sadržaja nelegalno.

Međutim, pokušaj Mete da ukloni rani model Llama sa GitHub-a na kraju nije uspeo. GitHub je inicijalno uklonio model, ali je korisnik koji je postavio detalje o Llama osporio ovu akciju, tvrdeći da specifikacije modela, odnosno "težine", "nemaju dovoljno originalnosti da bi bile podložne autorskim pravima", jer su "kopirane iz dela korišćenih za obuku Llama" i nisu uključivale ljudsku selekciju.

Situacija sa kompanijom Meta i njenim Llama modelom osvetljava kompleksnost problematike autorskih prava u eri veštačke inteligencije. Dok se Meta i druge tehnološke kompanije zalažu za veću zaštitu autorskih prava za svoje AI modele, postavlja se pitanje kako pomiriti slobodno korišćenje internetskog sadržaja za razvoj tehnologije sa zaštitom prava kreatora tog sadržaja.

(Telegraf.rs)