Kako tužbe zbog autorskih prava mogu "ubiti" OpenAI, tvorca ChatGPT-ja

U poslednjih nekoliko decenija, tehnologija je u velikoj meri promenila način na koji pristupamo informacijama i sadržaju. Međutim, ovaj napredak nije prošao bez pravnih izazova, posebno kada je reč o autorskim pravima. Najnoviji primer ove kompleksne dinamike odvija se između New York Timesa i kompanije OpenAI, kreatora veštačke inteligencije poznate kao ChatGPT.

Prošle godine, New York Times je podneo tužbu protiv OpenAI i Microsofta, tvrdeći da su ove kompanije koristile njihov autorski zaštićen sadržaj za obučavanje svojih modela veštačke inteligencije, a zatim profitirali od toga. OpenAI je u svojoj odbrani negirao bilo kakvo kršenje zakona, ali suština problema ostaje: u kojoj meri novi tehnološki alati mogu koristiti autorski zaštićeni materijal bez eksplicitnog dozvoljenja i plaćanja?

Preporučujemo

Napster, platforma za deljenje fajlova koja je bila popularna krajem 1990-ih, bila je središte slične pravne borbe. Sud je presudio protiv Napstera, postavljajući presedan za to kako tehnološke platforme treba da postupaju sa autorskim pravima. Ali, to je bilo pre pojave iPhone-a, YouTube-a i generativne veštačke inteligencije.

Ovaj slučaj ne samo da stavlja u pitanje budućnost novinskih poslovanja, već i budućnost autorskih zakona, inovacija, i konkretno, budućnost OpenAI-ja i drugih kompanija koje se bave generativnom veštačkom inteligencijom. Neki zagovornici tehnološkog napretka smatraju da bi ograničavanje upotrebe AI moglo gušiti inovacije u njihovim ranoj fazi razvoja. S druge strane, medijske kompanije insistiraju na tome da čak i uzbudljive tehnološke kompanije moraju platiti kada koriste autorski zaštićeni sadržaj.

Pravni stručnjaci i posmatrači slažu se da je tužba New York Timesa protiv OpenAI-a važna. Ne samo da Times ima čvrstu pravnu osnovu, već OpenAI ima mnogo toga da izgubi – možda čak i svoje postojanje.

OpenAI je ponudio jednostavno rešenje ovog sukoba: unapred platiti vlasnicima autorskih prava. Kompanija je već najavila licencne ugovore sa organizacijama kao što su Associated Press i Axel Springer. Međutim, koliko je OpenAI spreman da plati medijima još uvek nije jasno.

New York Times nije jedini koji tuži OpenAI i druge tehnološke kompanije zbog kršenja autorskih prava. Raste lista autora i zabavljača koji od jeseni 2022. godine, kada je ChatGPT prvi put predstavljen, podnose tužbe protiv ovih kompanija.

Uprkos složenosti ove situacije, istorija nas uči da tehnološki napredak često dovodi do pravnih izazova, ali i do novih pravila igre. Kao što je presuda u korist Sony-ja i Betamax videorekordera 1984. godine omogućila ljudima da snimaju TV emisije bez kršenja autorskih prava, tako bi i ovaj slučaj mogao postaviti nove standarde za tehnološke inovacije i autorska prava.

Međutim, odgovori na ova pitanja neće biti brzo dostupni. Presuda u slučaju New York Timesa protiv OpenAI-a će trajati godinama, a čak i tada, pitanja će ostati. "Mislim da bi generativna AI mogla biti transformaciona za autorska prava kao i štamparska presa," rekao je Džejms Grimelmen, profesor prava digitalnih informacija na Pravnom fakultetu Cornell. Ali, za to će verovatno biti potrebno malo više vremena, piše Vox.

(Telegraf.rs)