Olimpijske igre u Parizu će biti veliki prodajni sajam opreme za nadzor

Foto: Shutterstock.com

Na Zimskim Olimpijskim igrama u Pekingu 2022, skijaši su možda primetili niz tornjeva duž staza, koji su skupljali podatke širom spektra radi detekcije sumnjivih kretanja. Ovi tornjevi su bili deo eksperimenta u primeni Interneta stvari (IoT) za nadzor granica.

Za vreme letnjih Olimpijskih igara u Parizu 2024, planira se veći eksperiment u srcu Grada svetlosti. Ovaj eksperiment će obuhvatiti događaje, celokupno olimpijsko selo, kao i puteve i pruge koji ih povezuju. Sprovodiće se pod privremenim zakonom koji omogućava upotrebu automatizovanih sistema nadzora za detekciju "predodređenih događaja" koji bi mogli dovesti do terorističkih napada.

Preporučujemo

Iako šira javnost ne izražava veliku zabrinutost, aktivisti za privatnost su podigli glas. Agnes Kalamard, generalni sekretar Amnesti Internacionala, upozorila je na potencijalne široke povrede ljudskih prava zbog masovnog nadzora vođenog AI.

U distriktu Seine-Saint-Denis, jednom od domaćina Olimpijskih igara, predstavljen je preliminarn AI video nadzorni sistem koji detektuje i kažnjava antisocijalno ponašanje poput bacanja otpada. Stanovnici su izrazili interesovanje zašto ovaj sistem već nije na njihovim ulicama.

Međutim, postoji zabrinutost da bi sistem mogao favorizovati određenu boju kože ili stil odeće, što bi moglo dovesti do promene mišljenja.

Trenutno, Francuska i druge zemlje EU rade na detaljima EU AI Akta, koji ima za cilj zaštitu privatnosti i prava građana regulisanjem upotrebe AI u vladinim i komercijalnim svrhama. Loša implementacija zakona o AI već je dovela do pada jedne evropske vlade.

Privremeni zakon o nadzoru, čija klauzula o video obradi ističe u martu 2025, insistira da algoritmi pod njegovom jurisdikcijom "ne obrađuju biometrijske podatke i ne primenjuju tehnike prepoznavanja lica". Algoritmi ne mogu obavljati nikakvu usaglašenost, povezivanje ili automatizovano povezivanje s drugom obradom ličnih podataka.

Umesto biometrijske analize i prepoznavanja lica, zvaničnici mogu koristiti računare za analizu gužve u realnom vremenu. Iako gužve mogu biti iracionalne, njihovo proučavanje je nauka.

Evropske civilne organizacije su u otvorenom pismu izrazile zabrinutost da će nadzor nužno zahtevati izolaciju i samim tim identifikaciju pojedinaca, čime se uskraćuju prava nevinih ljudi na privatnost.

Problem potencijalne pristrasnosti u AI algoritmima za analizu gužve je takođe zabrinjavajuć. Na primer, softver je nesrazmerno pogrešno identifikovao osobe tamnije kože kao poklapanja u poređenju s fotografijama američkih kongresmena i policijskih snimaka.

EU regulatori još uvek nisu rešili kako će AI Akt adresirati ovaj problem.

Pitanje je i kako će se postupati sa svim prikupljenim stvarnim podacima. Neki preduzeća koriste alate za zamagljivanje lica kako bi smanjili mogućnost curenja podataka koji sadrže lične informacije.

Drugi istraživači razvijaju alate za prepoznavanje pojedinaca ili bar razlikovanje jednih od drugih u videu, koristeći analizu hoda. Ako se ova tehnika primeni na video nadzor, to bi prekršilo francuski zakon o Olimpijskim igrama i zaobišlo efekte očuvanja privatnosti koji proizlaze iz zamagljivanja lica i snimanja odozgo.

Ostaje pitanje koliko dugo bi sistem trebalo da ostane na mestu. Istoričari tehnologije bezbednosti i Olimpijskih igara su istakli da zemlje često tretiraju Olimpijske igre kao sigurnosni sajam.

Čak i ako Francuska prestane da koristi svoje algoritme za obradu video zapisa na javnim mestima nakon isteka zakona o Olimpijskim igrama, druge zemlje mogu ih kupiti od francuskih kompanija za domaću upotrebu. Nakon Olimpijskih igara u Kini 2008, Ekvador i druge zemlje sa mešovitim ljudskim pravima kupili su nadzornu opremu zasnovanu na sistemima prikazanim na Olimpijskim igrama 2008.

Industrija nadzora, u Francuskoj i drugde, ima puno toga da dobije od izlaganja. Ljudska prava u drugim zemljama mogu patiti.

Olimpijske igre su takođe poslužile kao poligon za testiranje načina za zaobilaženje dosadnih mera bezbednosti. Kada su zvaničnici postavili ogradu oko Olimpijskog sela u Lake Placidu 1980, sportisti su se oslanjali na ogradu, pokrećući alarme. Nakon nekog vremena, zvaničnici su primetili da alarmi uopšte ne rade. Ispostavilo se da je neko, možda čak i zvaničnik za bezbednost, isključio alarmni sistem.

(Telegraf.rs)