EU na putu ka "Velikom bratu": Prepoznavaće nam lica bez kontrole?

Evropska unija je na pragu značajnih izmena u svojoj regulativi o veštačkoj inteligenciji, koje bi mogle da omoguće znatno širu upotrebu tehnologije prepoznavanja lica od strane organa reda, bez prethodne sudske dozvole. Ova informacija, koju je iznela nemačka članica Evropskog parlamenta Svenja Han, izaziva duboku zabrinutost među zastupnicima građanskih prava.

Prema dokumentu koji je došao do medija, uključujući i POLITICO, predložene izmene u Zakonu o veštačkoj inteligenciji (AI Act) Evropske unije predstavljaju, po rečima Han, "napad na građanske slobode". Ove izmene bi omogućile upotrebu tehnologije prepoznavanja lica na snimljenim video materijalima, što predstavlja značajan odstupanje od prvobitnog dogovora između tri institucije EU.

Preporučujemo

Zabrinutost se posebno odnosi na takozvano "post-facial recognition", odnosno upotrebu tehnologije na već postojećim snimcima. Ovo se razlikuje od realnog skeniranja javnih prostora pomoću kamera opremljenih veštačkom inteligencijom, čija bi upotreba bila u velikoj meri zabranjena prema AI Act-u.

Han ističe da konačni tekst Zakona uvodi "začkoljicu" koja omogućava upotrebu ove tehnologije na način koji nije bio predviđen originalnim sporazumom. Umesto sudskog nadzora, odluku o upotrebi ove tehnologije sada bi mogla donositi administrativna vlast. Osim toga, tehnologija bi se mogla koristiti za identifikaciju osumnjičenih za sve vrste krivičnih dela, bez obzira na njihovu težinu.

Ove izmene izazivaju i širi otpor među članovima Evropskog parlamenta. Patrik Brejer, član nemačke Piratske partije i samoproklamovani "borac za digitalne slobode", izrazio je zabrinutost da "EU namerava da se takmiči s Kinom ne samo tehnološki, već i u pogledu visokotehnološke represije".

Pitanje upotrebe tehnologije prepoznavanja lica ističe kako su zvaničnici Evropskog parlamenta i Saveta imali različita tumačenja dogovorenog u vezi sa post-facial recognition tehnikom. Iako je postojala verzija teksta prikazana na ekranu tokom pregovora, diplomata koji je želeo da ostane anoniman izjavio je da su se razumevanja razlikovala.

Organizacije za ljudska prava izražavaju sve veću zabrinutost. Daniel Leufer, viši politički saradnik u organizaciji za digitalna prava Access Now, navodi da najnoviji tekst "izruguje prethodno najavljene stroge garancije". S druge strane, Ela Jakubovska iz Evropskih digitalnih prava upozorava na "ogromne propuste koji omogućavaju široku upotrebu post biometrijske identifikacije".

Ipak, neki članovi parlamenta brane konačni tekst. Dragoș Tudoraš, jedan od zakonodavaca koji je vodio AI Act kroz parlament, ističe da jezik u vezi sa prepoznavanjem lica "podržava većina vodećih članova parlamenta" i da "odražava politički dogovor postignut u decembru".

Zvanični tekst AI Act-a trebao bi biti predstavljen vladama EU 24. januara, sa ciljem da bude odobren 2. februara. Nakon toga, Parlament će morati da usvoji zakon glasanjem u plenumu. Parlamentarni odbori, političke grupe ili savezi od preko 40 zakonodavaca moći će da predlože amandmane - koji, ukoliko budu odobreni, zahtevaju dalji zakonodavni rad u Savetu i Parlamentu.

(Telegraf.rs)