Kada inovacije krenu naopako: Tehnološki neuspesi koji su obeležili 2023. godinu
Tehnološki svet je 2023. godine bio svedok niza neuspeha koji su nas podsetili na to koliko je važno uskladiti inovacije sa etičkim normama i tehničkim bezbednosnim standardima.
Od dubokih okeana do urbanog saobraćaja, ovi incidenti ističu kako neumerena želja za napretkom i zanemarivanje potencijalnih rizika mogu voditi ka neželjenim posledicama.
Potonuće Titan podmornice
Eksperimentalna podmornica Titan, koju je osmislio inženjer Stokton Raš i njegova kompanija OceanGate, predstavljala je vrhunac tehnološke inovativnosti u dubokomorskim istraživanjima. Dizajnirana da bude veličine minivana od karbonskih vlakana, upravljana džojstikom, trebalo je da omogući turističke posete olupini Titanika. Ipak, uprkos upozorenjima stručnjaka da podmornica možda neće izdržati ekstremni pritisak na dubinama od 3.500 metara, Raš je odlučio da ignoriše ove savete, pozivajući se na izjavu generala Makartura o tome da se neki veliki ljudi pamte po pravilima koja su prekršili. Nažalost, ova filozofija dovela je do tragične situacije kada je Titan implodirao, usmrtivši Raša i četiri putnika. Ovaj događaj jasno pokazuje rizike koje sa sobom nosi neumerena želja za inovacijama bez poštovanja osnovnih principa inženjerstva i bezbednosti.
Ovaj događaj je jasan primer kako zanemarivanje osnovnih principa inženjerstva može imati fatalne posledice.
Problemi u proizvodnji laboratorijskog mesa
Laboratorijsko meso, ideja koju zagovara kompanija Upside Foods, predstavlja pokušaj stvaranja mesa bez potrebe za klanjem životinja. Ovaj pristup ima potencijal da revolucionariše prehrambenu industriju, ali se suočava sa značajnim izazovima u proizvodnji na velikoj skali. Iako je Upside Foods privukao značajnu pažnju i investicije, ubrzo je otkriveno da se njihovi "celoviti teksturisani pileći fileti" ne proizvode u velikim bioreaktorima, već se ručno oblikuju iz tankih slojeva ćelija uzgajanih u laboratorijskim posudama. Ovaj metod nije samo radno intenzivan, već i energetski neefikasan, što dovodi u pitanje održivost na duže staze. Osim toga, postavlja se pitanje da li će lab-grown meso ikada moći da parira ceni i kvalitetu konvencionalnog mesa, s obzirom na visoke troškove proizvodnje i ograničenu dostupnost.
Cruise robotaksi
Kada je GM-ova divizija Cruise lansirala flotu od preko 400 autonomnih taksija u San Francisku, postavili su se kao pioniri u svetu robotizovanog prevoza. Međutim, ubrzo su postali primer kako želja za brzim inovacijama može dovesti do ozbiljnih sigurnosnih izazova. Nakon niza incidenata, uključujući jedan u kojem je robotaksi vukao pešaka nekih 5 metara, Kalifornijski odsek za motorna vozila suspendovao je njihovu upotrebu, ističući da autonomna vozila još uvek nisu spremna za siguran i pouzdan prevoz putnika. Ovaj primer ukazuje na potrebu za temeljitijim testiranjem i razvojem pre puštanja takvih tehnologija u javni prostor, piše MIT Technology Review.
Plastični problem
Plastika nastavlja da bude jedan od najvećih ekoloških problema našeg vremena. Sa proizvodnjom koja dostiže 430 miliona tona godišnje i svega 9% recikliranog materijala, suočavamo se sa ozbiljnim izazovom u smanjenju plastičnog otpada. Osim što plastika završava u okeanima i na deponijama, mikroplastika se našla u ljudskoj ishrani i pićima, što izaziva zabrinutost za zdravlje ljudi. Ovaj problem zahteva hitno preispitivanje kako proizvodimo i koristimo plastiku, kao i pronalaženje održivih alternativa.
Humane Ai Pin
Startup Humane Ai, sa svojim proizvodom Ai Pin, pokušava da ponudi alternativu zavisnosti od pametnih telefona. Međutim, ovaj uređaj se suočava sa brojnim izazovima, uključujući nepraktičan dizajn i ograničenu funkcionalnost. Uređaj, koji se nosi kao bedž i teži koliko i golf loptica, zahteva korišćenje glasovnih komandi i laser projektor za prikazivanje informacija. Iako je ideja inovativna, Ai Pin još uvek nije pronašao svoje mesto na tržištu, a njegova visoka cena i mesečna pretplata dodatno otežavaju prihvatanje od strane korisnika. Pored toga, uređaj košta 699 dolara i zahteva mesečnu pretplatu od 24 dolara.
LK-99 i iluzija superprovodnika
Slučaj "LK-99", koji je navodno bio materijal sposoban za superprovodljivost na sobnoj temperaturi, privukao je značajnu pažnju u tehnološkom svetu. Superprovodljivost na sobnoj temperaturi predstavljala bi revolucionarni proboj, jer bi omogućila stvaranje efikasnijih baterija, moćnijih kvantnih računara i približila bi nas realizaciji nuklearne fuzije. Međutim, nakon početnog uzbuđenja i medijske pompe, detaljnija naučna analiza pokazala je da LK-99 zapravo ne poseduje svojstva superprovodnika. Ovaj slučaj ističe značaj rigorozne naučne verifikacije i kritičkog preispitivanja informacija, posebno u doba kada se neosnovane tvrdnje brzo šire putem društvenih mreža.
2023. nas podseća na važnost odgovornog pristupa inovacijama. Dok tehnološki napredak nosi sa sobom velike mogućnosti, neophodno je da bude praćen odgovornošću prema bezbednosti, etici i održivosti. Ovi primeri neuspeha treba da posluže kao upozorenje i podstrek za oprezniji pristup u budućim inovacijama.
(Telegraf.rs)
Video: Zavirili smo u srce Zero Tenacity tima: Gejming na sasvim novom nivou
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.