"Dalje nećeš moći": Izgleda da inicijativa YouTube-a da zaustavi blokatore reklama krši zakone EU

YouTube je nedavno odlučio da pokrene globalnu inicijativu protiv blokatora reklama. Međutim, ovu inicijativu nisu najbolje prihvatili korisnici u Evropi, posebno stručnjaci za privatnost, koji su brzo ukazali na moguće kršenje zakona privatnosti Evropske unije.

Tokom leta, YouTube je započeo "mali" eksperiment sa namerom da testira tehnologiju koja blokira blokatore reklama, te je nedavno i zvanično potvrdio ovu zabranu. Cilj je jasan: korisnici bi trebalo ili da prestanu sa blokiranjem reklama ili da se pretplate na YouTube Premium. Igrom slučaja (ko bi rekao), cene Premium paketa su porasle upravo u trenutku kada je počelo sprovođenje ove politike.

Preporučujemo

U Evropi, gde su zakoni o privatnosti ozbiljniji, korisnici su izrazili zabrinutost da bi detekcija blokatora reklama mogla da bude u suprotnosti sa zakonodavstvom EU. Pravni stručnjaci i aktivisti za privatnost poput Aleksandra Hanfa ne samo da su izrazili negodovanje, već su i aktivno poduzeli korake protiv ove prakse. Hanf je već podneo žalbu irskoj Komisiji za zaštitu podataka (DPC), tvrdeći da YouTube krši privatnost korisnika kroz svoj sistem detekcije blokatora reklama.

Hanff tvrdi da su skripte koje koristi YouTube za prepoznavanje blokatora oglasa slične špijunskom softveru i predstavljaju kršenje prava na privatnost korisnika. Google, međutim, tvrdi da programi za blokiranje oglasa krše njegove uslove pružanja usluge i ometaju mogućnost kreatora da zarade prihod od oglasa. 

Ovo nije prva Hanfova akcija protiv detektora blokatora reklama. Još 2016. godine, Evropska komisija je zaključila da ovakve skripte potpadaju pod član 5.3 ePrivacy direktive, koja zahteva od veb stranica da dobiju pristanak korisnika pre pristupa ili skladištenja informacija na korisnikovom uređaju. Ali, 2017. godine, Evropska komisija je donekle promenila svoj stav, implicirajući da pružaoci veb usluga mogu da proveravaju da li osoba koristi blokator reklama bez njihovog odobrenja.

Nezavisno od Hanfove inicijative, i drugi aktivisti, kao što je nemački zagovornik digitalnih prava Patrik Brajer, pozvali su Evropsku komisiju da istraži Googleove metode. DPC je već stupio u kontakt sa Hanfom i trenutno je nejasno kako će reagovati. Ishod Hanfove žalbe mogao bi imati značajne implikacije na budućnost praksi otkrivanja blokatora reklama u Evropi.

Iako je još uvek neizvesno koliko će dugo EU razmatrati da li ove metode krše zakone o privatnosti, svaka odluka će uticati isključivo na operacije YouTube-a unutar Evrope. Ako EU bude zahtevala od Google-aa da dopusti korišćenje blokatora reklama, ta odluka neće važiti za druge regione.

(Telegraf.rs)